Viši sud u Leskovcu potvrdio je optužnicu protiv 18-godišnjeg Nemanje A. koji se tereti za ubistvo svog poznanika, 17-godišnjeg Andrije I., u incidentu koji se odigrao krajem novembra prošle godine ispred Hemijske škole u Leskovcu. Ova tragedija je ostavila dubok trag u lokalnoj zajednici, a okolnosti koje su dovele do fatalnog susreta postaju sve jasnije.
Leskovačko Više javno tužilaštvo 12. marta donelo je odluku o podizanju optužnice nakon što je istraga okončana. Prema navodima u optužnici, Nemanja A. je, bezumno, nasrnuo na Andriju I. dok se ovaj vraćao iz Škole za tekstil i dizajn. Incident se dogodio na puteljku koji vodi ka kući hranitelja Andrije, gde je dečak živeo od svoje pete godine, kada je ostao bez roditeljskog staranja.
Optuženi je iz Donjeg Stopanja, sela koje se nalazi u blizini Leskovca, a tereti se za zadavanje više udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela. Udarci su bili toliko siloviti da su doveli do teških telesnih povreda koje su na kraju rezultirale smrću nesrećnog tinejdžera. Nakon događaja, Nemanja A. je, zajedno sa još jednim dečakom koji je prisustvovao tuči, pobegao sa mesta zločina, ali je uskoro uhvaćen od strane policije.
Smrt Andrije I. proglašena je u leskovačkoj Opštoj bolnici, gde je dovezen bez svesti, sa širokim zenicama i blede kože. Nažalost, pokušaji reanimacije nisu urodili plodom, i dečak je preminuo. Dramatika ovog slučaja dodatno se pojačava izjavama svedoka i onih koji su poznavali nesrećnog tinejdžera.
Andrija i Nemanja su se poznavali od ranije, kao učenici iste škole pre nego što je Nemanja prebačen u Hemijsku školu. Prema nekim izvorima, incident je izazvan ljubomorom osumnjičenog, jer se spekulisalo da je Andrija bio zaljubljen u Nemanjinu bivšu devojku. Ove informacije dodatno komplikuju već tragičnu priču, ostavljajući sumnju o motivima nasilnog dela.
Andrija je bio deo sistema socijalne zaštite od 2011. godine, zajedno sa svojim starijim bratom, koji je student. O njima su brinuli hranitelji Zorica i Goran Veličković. Oni su istakli da je Andrija bio miran dečak, koji je bio voljen kao njihovo biološko dete, i da nikada nisu imali problema s njim. Umesto da proslave njegov rođendan, koji su pripremali, hranitelji su ga ispratili na večni počinak, nadajući se pravdi za svoje izgubljeno dete.
Ovaj tragični događaj duboko je potresao lokalnu zajednicu, a čitav slučaj izaziva brojne emocije i komentare. Roditelji i prijatelji stradalog dečaka očekuju odpravdu i najstrožiju kaznu za Nemanju A. prema zakonu, koja može iznositi od pet do 15 godina zatvora za krivično delo ubistvo.
Iz svake strane dolaze pozivi na razmišljanje o nasilju među mladima, kao i o važnosti komunikacije i razumevanja u rešavanju sukoba. Slučaj će sigurno imati dalekosežne posledice, ne samo za učesnike, već i za širu zajednicu, koja se suočava sa gubicima i tugom zbog ovakvih tragedija.
Dok se slučaj nastavlja razvijati kroz pravosudni sistem, Leskovac se suočava sa bolnom lekcijom o vrednostima života, prijateljstva i odgovornosti, u nadi da će budućnost doneti sigurnije i mirnije okruženje za sve mlade ljude.
