Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu Osnovnog suda prema kojoj je turski državljanin Mustafa Arslan (61) osuđen na dve godine zatvora zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Ova presuda je doneta zbog tragične saobraćajne nesreće koja se dogodila 19. juna prošle godine na auto-putu Niš – Dimitrovgrad, u kojoj je poginuo Zoran Đorđev (53) iz Pirota.
Nesreća se desila u blizini Gornje Vrežine, u vreme kada su oba vozača bila uključena u saobraćaj. Prema navodima iz optužnice, Mustafa Arslan je u svom džipu naleteo na BMW kojim je upravljao Đorđev. Nakon sudara, oba vozila završila su u jarku, a Đorđev je preminuo na licu mesta uprkos hitnoj pomoći koja je brzo intervenisala.
Odluka Apelacionog suda je potvrđena u presudi Kž1 78/25, i kako se saznaje, osim kazne zatvora, Arslanu su izrečene i druge mere. Nakon odsluženja kazne, proteraće se iz Srbije na pet godina i neće moći da upravlja vozilom u zemlji u trajanju od pet godina.
Tokom suđenja, Arslanova odbrana je tvrdila da optužnica nije imala činjenično ni pravno utemeljenje. Tokom svedočenja, Arslan je naveo da se kretao auto-putem i da je veliki džip pored njega „krivudao“ levo-desno. Prema njegovim rečima, pokušao je da izbegne sudar, ali je na kraju udario u BMW zbog prethodnog vozila koje je iznenada prešlo u njegovu traku.
Arslan je na suđenju iskazao duboko kajanje zbog tragičnog događaja, ističući da ga progoniti uspomene na preminulog vozača. Govoreći pred sudom, rekao je da se često suočava s posljedicama nesreće i da nije mogao da zaboravi to što se desilo. Njegove reči su uključivale saučešće porodici nastradalog, uz napomenu da je emocionalno potresen zbog incidenta.
Tužilaštvo je u završnim rečima tražilo kaznu od četiri godine zatvora, naglašavajući da je krivica Arslana dokazana. Ovaj zahtev je potkrepilo izjavama i svedočenjima tokom suđenja. S druge strane, obrana je insistirala na oslobađajućoj presudi, tvrdeći da su okolnosti nesreće bile van Arslanove kontrole.
Tokom suđenja, sud je pokrenuo niz pitanja o bezbednosti vozača na putu i uticaju straha i stresa na odluke vozača, šta je sve u ovom slučaju moglo uticati na ishod. U ovom tragičnom slučaju, postavlja se pitanje koliko je pažnje potrebno posvetiti pravilima saobraćaja i edukaciji vozača, posebno kada su u pitanju vozači iz drugih zemalja koji možda nisu potpuno upoznati sa lokalnim zakonodavstvom.
Sva ova događanja osvetljavaju ozbiljnost incidenta i izazivaju verovanje u potrebu za promenama u zakonodavstvu vezanom za bezbednost u saobraćaju, ne samo u Srbiji, već i širom regiona. Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno obezbediti sigurnost na putevima i ukazuje na posledice koje mogu nastati usled nesavesne vožnje.
Porodica preminulog Zorana Đorđeva ostaje u potrazi za pravdom i sa težinom gubitka koja će večno ostati u njihovim srcima, dok je sudski sistem bio zadužen da donese presudu i uspostavi pravednost u ovom tragičnom slučaju. Sudski proces, i pored presude, ostavlja duboki trag na sve involvirane strane, samo ukazujući na krhkost ljudskog života i nemoć pojedinaca pred sudbinom.
