Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je 3. aprila 2023. godine potvrdio slučaj malih boginja (morbila) kod 15-godišnje osobe iz Beograda koja nije bila vakcinisana i koja je hospitalizovana zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti. Ovaj incident ističe zabrinjavajuće stanje u Srbiji, jer je stopa vakcinacije MMR vakcinama (bifunkcionalna vakcina protiv morbila, mumpsa i rubela) na najnižem nivou u poslednjih 20 godina.
Ovaj slučaj je potvrđen na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, koji je zajedno sa Ministarstvom zdravlja pružio zdravstvenim ustanovama smernice za pooštravanje nadzora nad malim boginjama u Srbiji. Predložene mere uključuju prijavu sumnje na zarazne bolesti, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju obolelih, zdravstveni nadzor, kao i vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica. Pored toga, istaknuto je da se vakcinacija osetljivih osoba u kontaktu sa obolelim mora sprovoditi unutar 72 sata.
U periodu od 2020. do 2021. godine, Srbija je beležila najniže brojke obuhvata vakcinacijom MMR vakcinom u prethodnih 20 godina. Tokom velike epidemije malih boginja koja se dogodila 2017. i 2018. godine, registrovano je oko 5.800 obolelih, pri čemu je 93 odsto obolelih bilo nevakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Ova epidemija je rezultirala hospitalizacijom jedne trećine obolelih zbog komplikacija, a zabeleženo je 15 smrtnih slučajeva, među kojima su bila četvoro dece mlađe od pet godina.
U tekućoj 2023. godini registrovano je 50 slučajeva morbila, pri čemu je 94 odsto obolelih bilo nevakcinisano. Ovo ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim delovanjem kako bi se sprečilo dalje širenje ove opasne zarazne bolesti. U slučaju pojave simptoma kao što su visoka temperatura, osip, curenje iz nosa i crvenilo očiju, preporučuje se građanima da se odmah jave izabranom lekaru u domu zdravlja.
S obzirom na sve ove informacije, stručnjaci iz Instituta „Batut“ naglašavaju važnost vakcinacije kao ključnog sredstva za sprečavanje širenja malih boginja. Vakcine su se pokazale kao efikasna prevencija ove bolesti, koja može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući zapaljenje pluća, encefalitis i druge teške komplikacije.
Osim što je bolest veoma zarazna, male boginje su u prošlosti bile česta bolest među decom i često su ostavljale teške posledice. U današnje vreme vakcinacija je neophodna kako bi se deca zaštitila od ozbiljnih komplikacija koje bolest može izazvati. Iz dobro osmišljenih kampanja vakcinacije i jasnih smernica, očigledno je da je potrebno dodatno raditi na podizanju svesti o značaju imunizacije i prevenciji ovih oboljenja.
Jedan od mogućih razloga zašto se stopa vakcinacije smanjila može biti povećan broj antivakcionaških pokreta i dezinformacija koje se šire među populacijom. U tom smislu, važno je da zdravstvene vlasti budu proaktivne i da pruže tačne informacije o vakcinaciji i njenim prednostima, posebno u svetlu nedavnih slučajeva obolelih.
Revizija vakcinalne kartoteke od strane pedijatara u domovima zdravlja je takođe ključna tačka borbe protiv malih boginja. Potrebno je evidentirati svu nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu te ih vakcinisati prema utvrđenom Kalendaru imunizacije, čime će se stvoriti kolektivni imunitet i smanjiti rizik od budućih epidemija.
U narednim mesecima, Ministarstvo zdravlja i Institut „Batut“ planiraju dalje aktivnosti usmerene na vakcinaciju i edukaciju građana o opasnostima koje male boginje predstavljaju, s ciljem smanjenja broja obolelih u budućnosti. Potrebno je zajednički raditi na očuvanju zdravlja naše dece i sprečavanju povratka bolesti koje se mogu lako prevenirati vakcinom.
