U Srbiji se vodi rasprava o mogućem kartelu velikih trgovaca hrane koji su optuženi za postavljanje visokih cena, dok Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) istražuje da li je došlo do narušavanja konkurencije kod određenih prehrambenih proizvoda. KZK trenutno sprovodi sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu prehrambenih proizvoda kako bi utvrdili da li su cene prehrambenih proizvoda pod uticajem nelegalnih dogovora.
Na osnovu izjava KZK-a, može se zaključiti da su započeli ovu analizu početkom 2023. godine, ali imaju poteškoća u prikupljanju podataka od nekih učesnika na tržištu. Učesnici koje KZK treba da dostave podatke su proizvođači, prerađivači, uvoznici, veletrgovci i prodavci na malo. Naime, prethodne inicijative nisu bile dovoljne da pokrenu zvanične postupke protiv navodnih kartela na tržištu hrane.
Iz KZK-a ističu da bilo ko može podneti inicijativu za ispitivanje nedozvoljenog ponašanja tržišnih učesnika bez obzira na to da li su učesnici na tržištu ili ne. KZK ne kontroliše cene robe i usluga, već se fokusira na identifikovanje zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu. Do sada je pokrenuto 120 postupaka zbog zloupotrebe dominantnog položaja ili restriktivnih sporazuma, ali detaljnije informacije su dostupne u godišnjim izveštajima KZK-a.
U slučaju utvrđene povrede konkurencije, učesnicima na tržištu može biti izrečena kazna do 10% od godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Srbije. Kazne su do sada iznosile nekoliko miliona evra, a jedan od kriterijuma za izricanje mera je povratak učesnika na tržište, što bi moglo dovesti do dodatnog uvećanja kazne za ponovljene povrede konkurencije.
Ukratko, dok se trgovci hrane suočavaju sa optužbama da su postavili visoke cene uz mogući kartel, KZK nastavlja sa istragom o narušenoj konkurenciji na tržištu prehrambenih proizvoda. Pitanje monopola i nezakonitih dogovora ostaje aktuelno, dok KZK nastavlja da prati situaciju i preduzima neophodne korake za zaštitu konkurencije na tržištu hrane u Srbiji.
