Milanka Negić, majka ubijene Sofije koja je stradala u „Ribnikaru“, svedočila je danas na sudu u parničnom postupku protiv Kecmanovića. Opisala je Sofijinu blagost i ljubav prema životu, kao i njenu hrabrost i odlučnost. Sofija je bila dragoceno dete koje nije moglo ostati neprimećeno. Milanka je ispričala kako je saznala za tragediju i kako je proživela teške trenutke neizvesnosti i bola. Ona je prisutnima opisala svakodnevicu bez Sofije, sobu koju je sačuvala netaknutu i bol koji ne jenjava.
Milanka je opisala i razgovor sa Sofijom o zelenim pramenovima u kosi, koji je izazvao sukob između Sofije i pedagoga u školi. Naime, pedagog je zahtevao da Sofija skine pramenove, a nakon sukoba sa njenom majkom, izrekao joj da nije poslala kod mame, već kod frizera. Sofija je bila svesna pravila škole, ali je osporavala njihovu opravdanost kada je videla da druga deca imaju slične promene u frizuri.
Milanka je ispričala i potresnu scenu sa saznanjem o Sofijinoj smrti, tražeći potvrdu od policajca da je njena ćerka živa. Suočivši se sa najgorim mogućim ishodom, Slobodan i Milanka su otišli u policijsku stanicu, gde im je saopšteno da je Sofija među žrtvama. Njihova očajna reakcija i bol suočavanja sa gubitkom deteta prenosi se na prisutne u sudnici, koji se skupa sa njima bore sa suzama i tugom.
Danas su svedočenja dala još četvoro punoletnih braće i sestara ubijene dece, ali je odlukom suda ta svedočenja zatvorena za javnost. Sledeća glavna rasprava u ovom parničnom postupku zakazana je za početak aprila, kada će iskaze dati Vladimir i Miljana Kecmanović.
Ovaj tužni događaj i svedočenje Milanke Negić bude empatiju i saosećanje kod svih prisutnih, ali i javnosti koja prati proces. Svi traže pravdu za decu ubijenu u „Ribnikaru“ i pokušavaju da se izbore sa trajnim bolom gubitka. Pravda, istina i suočavanje sa posledicama ovog strašnog događaja su ključni elementi ovog suđenja, dok sudski proces pokreće duboka osećanja tuge i traume kod porodica žrtava. Svi se zajedno nadaju da će pravda biti zadovoljena i da će se iz ovog teškog iskustva izroditi barem neka mala svetla nada za bolju budućnost. Zauzimajući se za sećanje na Sofiju i njenu ljubav prema životu, poruke koje stižu iz sudnice su jasne – nikada ne smemo zaboraviti žrtve ovakvih tragedija i uvek moramo težiti ka pravdi i istini.
