Student Vojin Lazarević postao je tema večerašnje emisije na Informer televiziji nakon što je pričao o incidentu u kojem je zarobljen od strane kolega na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Kako je izvestio, situacija se dogodila nakon što je snimio sastanak plenuma, na kojem su dogovarane kontroverzne odluke koje se tiču rada fakulteta.
Lazarević je objasnio kako funkcionišu plenumi na fakultetu, naglašavajući da se na svakom sastanku okuplja samo mali deo studenata, obično oko 50 od oko 5.000. Ovi studenti donose ključne odluke koje utiču na sve, što je, kako je istakao, vrlo problematično. Ovakav način donošenja odluka, gde mala grupa osoba može da odlučuje o veoma važnim pitanjima, može dovesti do ozbiljnih posledica za veći deo studenata koji nisu uključeni u ovaj proces.
Prema rečima Lazarevića, nije važno ko koju opciju podržava, već bi svi studenti trebalo da imaju zajednički interes da osiguraju bezbednost i kvalitet obrazovanja. Istakao je metaforu o putnicima u avionu, sugerišući da bi svako ko se nalazi u takvoj situaciji trebao da razmišlja o posledicama svojih dela, a ne da sabotira rad tih koji se brinu o njihovoj bezbednosti.
Tokom incidenta, Lazarević je napomenuo da nije mogao da napusti zgradu fakulteta. Opisao je kako su plenumaši blokirali izlaze iz amfiteatra i tražili da im pokaže sadržaj svog telefona. Njegova pokušaja da se legitimira nisu bili dovoljni, i nakon 20 minuta rasprave, odlučili su da glasaju o tome da li će ga izbaciti sa plenuma i fakulteta, što je na kraju i učinjeno.
Ovaj incident uključivao je i verbalne pretnje, jer su mu, kako je rekao, pretili i psovali članove porodice, uključujući njegovu mlađu sestru. Lazarević je naglasio da je odbio da uzvrati na provokacije, jer se protivi svim oblicima nasilja. Fizički sukobi nisu bili prisutni tokom ovog incidenta, što Lazarević smatra važnim naglasiti.
Situacija na Medicinskom fakultetu predstavlja širi problem sličnih organizacija koje, uprkos tome što se pozivaju na demokratiju, na kraju deluju u suprotnosti sa osnovnim principima slobode izražavanja i prava pojedinaca. Takođe, stavovi i postupci nekolicine studenata koji se okupljaju na plenumu ne odražavaju nužno stavove svih, što izaziva frustraciju i nejedinstvo među studentima.
Ova vrsta isključenja u donošenju odluka može imati dugoročne posledice na atmosferu među studentima, a takođe može stvoriti napetosti između različitih grupacija unutar fakulteta. Dok neki studenti veruju da plenumi omogućavaju buđenje kolektivnog duha, drugi se osećaju ignorisanim i marginalizovanim.
S obzirom na sve ove okolnosti, važno je postaviti pitanja o integritetu i transparentnosti ovih procesa. Studenti poput Lazarevića koji se usude da govore i iznose probleme, svojom hrabrošću mogu podstaći promene i reforme koje su potrebne za unapređenje studentskog života i obrazovanja u Srbiji.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se reagovati na ovakve incidente i kakvi će se koraci preduzeti da se osigura da svi studenti imaju jednake mogućnosti da učestvuju u procesima donošenja odluka na svojim fakultetima. Važno je nastaviti sa dijalogom i podsticati otvorenost unutar akademskih zajednica, jer to ostaje ključno za budućnost obrazovanja i demokratskih vrednosti u društvu.
