Na neugodnost postkovid sindroma ukazuju mnogi građani Srbije, a među njima se ističe Jelena A. (36), koja govori o stanju svoje sestre (42) koja je preležala COVID-19. Od tada se nikada nije u potpunosti oporavila, osećajući slabost, dekoncentraciju, pa čak i lupanje srca. Lekari tvrde da je postkovid ozbiljan problem, čak možda i veći od samog virusa, s obzirom na široku paletu simptoma koji se često zamene za obične bolesti poput prehlade ili gripa.
Epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici pojašnjava da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) postavila minimum od tri meseca posle preležanog kovida pre nego što se može govoriti o postkovidu. On ističe da se radi o šarenilu simptoma – više od 50 različitih kliničkih slika, među kojima su umor, slabost, problemi sa koncentracijom, depresija i glavobolje.
Postkovid posebno utiče na kardiovaskularni sistem. Dr Bohucki upozorava na nelagodu u grudnom košu i kratkoću daha, uz ubrzan rad srca, koja može trajati nedeljama, mesecima, pa čak i više od godine. Kardiolog prof. dr Predrag Mitrović beleži da se među mladima često javlja upala srčanog mišića i srčane kese, naglašavajući potrebu za mirovanjem od mesec i po do tri meseca nakon infekcije.
Sve više se komplikacije primetne kod ljudi oko 40 godina, a simptomi uključuju tahikardiju i nagli zamor. Dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula, dodaje da se javlja i demencija kod osoba od 40 do 50 godina, što se ranije smatralo isključivo starijim problemom. Mnogi pacijenti dolaze kod lekara s osećajem da ne prepoznaju sebe, a u anamnezi se često ispostavi da su imali COVID-19.
Situacija postavlja pitanja o povratku koronavirusa, a posebno o novom podsoju nazvanom Eris koji dolazi iz Grčke. Neke firme već primenjuju mere predostrožnosti, poput merenja temperature na ulazu, što kod nekih ljudi izaziva strah i nelagodu. Iako za sada nema naznaka da je Eris opasniji od „omikrona“, stariji i hronični bolesnici ostaju u riziku, kao i oni sa postkovid simptomima.
Dr Bohucki komentariše da Eris nije teži nego raniji sojevi virusa, ali SZO ga je klasifikovala kao soj od „većeg javnog zdravstvenog značaja“. Kada je reč o vakcinaciji, dr Bohucki ističe da imamo bivalentne vakcine koje su efikasne protiv postojećih „omikrona“, iako se virus neprekidno menja i mutira. Iako vakcina ne garantuje izbegavanje bolesti, ona značajno smanjuje rizik od težih oblika bolesti i smrti.
Prof. dr Branislav Tiodorović predviđa da su ove mutacije očekivane, ali ističe da se ne očekuju teže komplikacije. Njegov stav je jasan: postkovid ostaje veći problem, bilo da se radi o respiratornim, srčanim ili neurološkim problemima.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je važno ostati na oprezu, s obzirom na moguće dugoročne posledice COVID-19 i povećani rizik od zdravstvenih komplikacija. U jesenjim mesecima, sa naznakama povratka virusa, građani bi trebali biti svesni svih rizika i neophodnosti preventivnih mera. Doktor Tiodorović naglašava da je postkovid sada nešto što moramo ozbiljno shvatiti, kako bismo zaštitili naše zdravlje i zdravlje našeg društva.
