Pandemija korona virusa koja je počela u martu 2020. godine imala je drastične posledice po ljudsko zdravlje i život. Prosečna dužina životnog veka širom sveta skratila se za oko dve godine, a stopa smrtnosti značajno je porasla, posebno među muškarcima. Kako se obeležava godišnjica pojave kovida-19, stručnjaci upozoravaju na nove, potencijalno opasne efekte: postkovid sindrom.
Epidemiolog dr Zoran Radovanović ističe da su posledice pandemije mnogo dublje i složenije nego što se to na prvi pogled čini. Navodi da je postkovid problem koji se polako manifestuje kod mnogih ljudi, a koji može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. „To je problem koji nas tek čeka i koji je teško prepoznati. Ima više od 200 simptoma, a malo ko se bavi ovim stanjem“, rekao je Radovanović. U najtežim slučajevima, pogođeni postkovid sindromom mogu završiti vezani za postelju.
U poslednjih nekoliko godina, stručnjaci su beležili različite zdravstvene posledice kod pacijenata koji su preležali koronu. Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, ukazuje na to da brojni pacijenti prijavljuju niz simptoma, uključujući ubrzan rad srca, gušenje, malaksalost, sindrom hroničnog umora i varijacije krvnog pritiska. „Ako ova stanja traju duže od mesec dana nakon preležane korone, neophodno je obaviti dodatne preglede kako bismo proverili stanje kardiovaskularnog sistema“, napominje dr Tasić.
U društvu se i dalje oseća strah zbog postkovid simptoma, a neki pacijenti se suočavaju sa skepticizmom i nepoverenjem, kako prema lekarima, tako i prema vlastitim simptomima. Mnogi ljudi osećaju da njihovi problemi nisu dovoljno ozbiljni ili dovoljno prepoznati od strane zdravstvenog sistema, što dodatno otežava njihovo lečenje.
Postkovid sindrom se ne manifestuje samo u fizičkim simptomima već i u mentalnom zdravlju. Povećana anksioznost, depresija i stres takođe su u porastu među osobama koje su preživele kovid-19. Radovanović ističe da se, i pored poboljšane situacije sa pandemijom, ogromna pažnja mora posvetiti zdravlju tih pacijenata. „Prosečni ljudski vek globalno je skraćen. Kada bismo se suočili sa nestankom raka, očekivani vek bi se produžio, a kovid je učinio upravo suprotno“, reče profesor Radovanović.
Prema nekim procenama, u 2021. godini, vakcine su pomogle da se spasi oko 20 miliona života, ali to ne umanjuje ozbiljnost problema koji sa sobom nosi postkovid sindrom. Stručnjaci pozivaju na oprez i svest o tim simptomima koji se mogu javiti ne samo kod osoba koje su preležale teže oblike bolesti, već i kod onih koji su imali blaže probleme tokom infekcije.
Iako se većina ljudi smatra oporavljenom od kovida, prava cena se možda tek sada ispostavlja. Postkovid sindrom može uticati na kvalitet života, poslovnu sposobnost i svakodnevne aktivnosti, stavljajući dodatni pritisak na zdravstvene sisteme i društvo u celini.
Doktor Tasić dodaje da je važno raditi na edukaciji pacijenata i proširiti svest u društvu o postkovidu kako bi se smanjila stigmatizacija obolelih i olakšalo njihovo lečenje. Zdravstveni radnici treba da budu spremni da pruže podršku i pomoć onima koji se bore sa postkovid simptomima, kako bi im olakšali povratak u normalan život.
S obzirom na kompleksnost ovog problema, neophodno je da se istražu i dodatni aspekti postkovid sindroma i da se razviju preporučeni protokoli za lečenje i podršku pacijentima. Samo tada možemo očekivati poboljšanja i obezbediti zdraviju budućnost za sve nas.
