Ova nedelja donela je emotivnu priču koja pokazuje koliko je važna čestitost i poštenje u današnjem svetu. Gospođa Vera Pilipović iz Bačke Palanke doživela je pravu dramu kada je izgubila novčanik sa svojom tek podignutom penzijom.
Svi mi možemo zamisliti koliko je tuga i panika kada se izgube važni dokumenti i novac. Nakon što je gospođa Vera podigla svoju penziju iz banke, otišla je do menjačnice, a zatim se posela na klupu kako bi poslala uplatnicu preko mobilnog telefona. Nažalost, jak sunčev zrak ometao ju je u tom trenutku, pa je u žurbi skupila svoje stvari, ali je zaboravila najvažniji deo – novčanik.
„Shvatila sam šta se desilo kada sam otišla u butik da kupim nešto svojoj unuci i shvatila da novca nema. Tada sam se vratila na klupu, ali ni tamo ga nije bilo. Doživela sam paniku, gurajući bicikl prešla sam na crveno i srećom izbegla nesreću zbog sporijeg automobila,“ ispričala je gospođa Vera.
Nakon što je panika splasla, otišla je u policijsku stanicu da prijavi nestanak novčanika i zatim u banku da blokira svoje kartice. „U novčaniku je bila cela moja penzija, ali sam najviše bila uzrujana zbog dokumenata. Tamo su bile lične karte, bankovne kartice i zdravstvene knjižice – moje, moje majke, i moje ćerke,“ dodaje ona.
Ipak, sreća je došla u obliku jednog poštenog nalazača – Nenada Pejčića. Kada se vraćao s posla, primetio je novčanik na klupi. U prvom trenutku, pomislio je da je možda ostavljen zbog šale, ali je odlučio da ga uzme i pogleda unutra. Kada je otvorio novčanik, video je da je pun novca i dokumenata. „Pogledao sam lične karte i shvatio da pripadaju majci moje poznanice Ivane. Pokušao sam da je kontaktiram, ali se nije javljala,“ ispričao je Nenad.
Kasnije je, uz pomoć prijatelja, uspeo da stupi u kontakt s gospođicom Verom, koja je bila presrećna kada je saznala da joj je novčanik pronađen. „On je veliki čovek. Sreća mu je sijala iz očiju dok mi je predavao novčanik. Nije hteo da uzme novac, ali sam mu častila. Uvek ću, kad god budem mogla, častiti njegovu dečicu,“ rekla je Vera, emotivno ganuta.
Za gospođu Veru i Nenada, ovaj susret nije bio samo vraćanje izgubljenog novčanika, već i potvrda da među nama i dalje postoji dobrotvornost i poštenje. „Kad me kontaktirala, bila sam presrećna. Ne zna se ko je bio srećniji, ja ili on. Nudila sam mu novac kao nagradu, ali nije hteo da ga uzme. Zna koliko su iskušenja velika, ali veruje u Gospoda i redovno ide u crkvu sa svojom decom. Presrećan je što je mogao da učini dobro delo, jer zna koliko to znači gospođi Veri,“ skromno je dodao Nenad.
Ova priča o Verinim teškoćama i Nenadovoj dobroti podseća nas na to koliko su ljubaznost i saosećanje važni u svakodnevnom životu. U svetu u kojem često čujemo o negativnim stvarima, ovakve priče osvežavaju našu veru u ljude i podstiču nas da budemo bolji.
Svetlost dobrote i poštenja može osvetliti čak i najtamnije trenutke, a Vera i Nenad su to najbolje pokazali. Njihova priča je inspiracija za sve nas da se trudimo da činimo dobra dela i pomognemo jedni drugima, bez obzira na situaciju.
Najvažnije je da se svet ne zaboravi koliko je važno biti čovek, činiti dobra dela i pomoći onima kojima je pomoć potrebna.
