U Srbiji se već godinama suočavamo s izazovima tradicionalnog stočarstva, što dovodi do sve većeg povlačenja veterinara iz te oblasti. Mnogi vlasnici gazdinstava kredite i druge troškove čine prioritete, što ih često dovodi do situacije da zovu veterinara tek kada su im životinje na ivici. S druge strane, u urbanim sredinama, vlasnici kućnih ljubimaca s radošću ulažu u lečenje svojih „članova porodice“, čime se stvara nova, unosnija grana veterinarske medicine.
Ova pojava postavlja pitanje o budućnosti stočnog fonda u Srbiji, posebno kada uzmemo u obzir da generacija veterinara kvalifikovanih za rad s velikim životinjama opada. Stručnjaci iz veterinarske komore upozoravaju da je tržište veterinarskih usluga usmereno ka lečenju kućnih ljubimaca, dok se potrebno mesto veterinarske prakse koje se bavi stokom smanjuje. Domaći poljoprivrednici često pokušavaju da smanje troškove, pa veterinare kontaktiraju samo u hitnim situacijama, dok su veterinari koji se bave kućnim ljubimcima zaradili dobru reputaciju i poslove.
Effekti su vidljivi širom Srbije, ali posebno u Vojvodini gde su kućni ljubimci postali dominantni. Kako kaže dr Žolt Kalo, sekretar Veterinarske komore, sve više mladih žena upisuje studije veterinarske medicine, dok se broj onih koji se odlučuju za rad s velikim životinjama drastično smanjuje. Pre dve decenije, trećina diplomiranih studenata birala je veće prakse, dok bi danas to mogao biti manji procenat od pet.
Na tržištu veterinara postoji oko 1.015 firmi, ali veći deo njih dolazi iz privatne prakse. U 2023. godini, procenjeni prihodi za veterinarske usluge iznosili su 14,6 milijardi dinara. Iako bi se u zemlji koja se oslanja na poljoprivredu moglo očekivati više veterinara koji se bave velikom praksom, podaci govore da je sve više onih koja preferiraju rad s kućnim ljubimcima. Od veterinarskih praksi koje se bave lečenjem stoke, mnoga gazdinstva prebacuju odgovornost za lečenje na sebe, što može biti rizično.
Mediji navode da se veterinari velikog formata suočavaju s problemima ne samo nedovoljnog poštovanja i priznavanja, već i s lošim plaćanjem. Prema istraživanjima, veterini su najmanje plaćeni u Evropi, a prosečne godišnje plate iznose samo 12.087 evra. U poređenju sa kolegama iz Švajcarske koje zarađuju čak 98.726 evra, jasno je da se situacija u Srbiji drastično razlikuje.
Veterinari na poljoprivrednim gazdinstvima često nisu u mogućnosti da odgovore na zahteve tržišta. Osim što se suočavaju s niskim platama i visokim troškovima, mladi veterinari su toliko malobrojni da se ne mogu održati u velikim praksama. Situacija se dodatno pogoršava administrativnim opterećenjima i rastućim troškovima života.
U međuvremenu, veterinarske ambulante koje se fokusiraju na kućne ljubimce rastu u broju i popularnosti. Veterinari koji se bave velikim životinjama često se suočavaju s neizvesnošću i otežanim poslovanjem, što mnoge odvraća od nastavka karijere u toj oblasti. Kao što ističe dr Zoran Knežević iz Inđije, ubrzan pad broja velikih životinja na farmama direktno utiče na posao koji se odnosi na stočarstvo, dok je potražnja za uslugama kućnih ljubimaca samo u porastu.
Ova situacija postavlja važno pitanje o budućnosti stočarstva i veterinarske prakse u Srbiji. Da bi se održao adekvatan nivo zdravlja životinja i kvalitetne usluge za stočarstvo, potrebne su brze i efikasne akcije. U suprotnom, veterinarima koji se bave stokom preti da nestanu sa tržišta, ostavljajući poljoprivednike bez stručne pomoći koja im je potrebna.
