Kukuruz, kao najzastupljenija kultura na srpskim poljima, jasno pokazuje štetne posledice suše i klimatskih promena na domaću i globalnu poljoprivredu. Prolećna setva obuhvatila je oko 950 hiljada hektara, ali su tropske vrućine i nedostatak vlage većina zasada ozbiljno uništili, potvrđuju agronomi iz Poljoprivrednih stručnih službi. Stručnjaci očekuju da će prinos kukuruza biti manji za čak 50% u odnosu na višegodišnji prosek, s obzirom na to da je od prošle jeseni do danas bilo malo padavina, koje su se dodatno neravnomerno rasporedile.
Ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, optimističan je po pitanju dostatnosti kukuruza za ishranu domaće stoke i deo izvoza, ali podaci sa terena govore drugačije. Realni prinosi kukuruza variraju od 1.000 do 1.800 kilograma po hektaru, što je ispod dugogodišnjeg proseka. Agronomi veruju da kasnija žetva može doneti nešto bolji rezultat sa rodovima do 2,5 tone po hektaru kod kasnijih sorti.
S druge strane, situacija sa suncokretom je povoljnija, s očekivanim prinosom višim za oko 7% u poređenju sa prethodnom godinom. Prinosi soje su takođe pogođeni sušom, dok bi ukupna proizvodnja šećerne repe mogla biti manja za do 8%. Mnogi poljoprivrednici, poput Milana Radosavljevića iz Ribara kod Jagodine, svedoče o drastičnom smanjenju prinosa kukuruza, gde su štete ogromne na njegovih 56 hektara.
Radosavljević opisuje kako su, uprkos početno dobrom stanju kukuruza do kraja maja, tri meseca bez padavina uništila sve. On planira da preusmeri setvenu kulturu, smanjujući površine pod kukuruzom i fokusirajući se na ozime kulture poput pšenice.
Analize pokazuju da su prinosi šećerne repe prepolovljeni, dok preostale prolećne kulture doživljavaju ozbiljne gubitke. Iako se tačne štete razlikuju od njive do njive, agronomski analitičar Milan Prostran ukazuje na ozbiljan problem jer je kukuruz ključna kultura koja doprinosi bruto domaćem proizvodu poljoprivrede sa 15 do 17%.
Suša ostavlja posledice na proizvodnji, a štete od smanjenog prinosa mogle bi iznositi između 50% i 60%. Prostran navodi da će padovi prinosa uticati i na soja i suncokret, kao i na troškove krajnjih proizvoda. Kretanje cena zavisi od globalnih berzi i trenutne potražnje.
Prostran objašnjava da će cene šećera biti više pogođene potražnjom industrije nego krajnjih potrošača. U slučaju porasta cene ulja, moguće je da će cena šećera takođe rasti, s obzirom na ukupne troškove.
S obzirom na sve izazove s kojima se suočavaju proizvođači, Radosavljević upozorava na nisku elastičnost tražnje za šećernom repom koja se ne može skladištiti dugoročno. U trenutnoj situaciji, smanjena proizvodnja dovodi do nesigurnosti za mnoge domaćice koje se bave preradom.
Ukupna situacija u poljoprivredi bi mogla značajno uticati na sve potrošače, s obzirom na potencijalno povećanje cena osnovnih životnih namirnica. Agrokoničari napominju da se vraćaju stare običaje i da mnogi proizvođači planiraju da se okrenu raznovrsnijim kulturama u nadi da će smanjiti rizik od dodatnih gubitaka. Ova godina naglašava hitnu potrebu za adaptacijom i promenom u poljoprivrednim praksama kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i osigurala stabilnost u ishrani.
