U srednjoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Srbiji, tragedija je pogodila zajednicu 3. maja kada je učenik Kosta Kecmanović usmrtio devet svojih vršnjaka i čuvara škole, a ranio još šest osoba. Ova stravična vest je šokirala čitavu zemlju, a mnogi su i dalje u šoku i ne mogu da se oporave od ovog užasnog događaja.
Na društvenim mrežama, raste broj različitih objava koje se odnose na ovu tragediju. Dok neki ljudi bolesno glorifikuju Kostu, drugi iskreno žale za ubijenom decom. Međutim, nedavno se pojavio lažni profil na Fejsbuku pod imenom ubijene devojčice Eme Kobiljski, sa postavljenom fotografijom. Ovo je dodatno razbesnelo javnost jer je nepoznata osoba napisala poruku povodom rođendana Koste, čime je pokušala da zloupotrebi tragičnu smrt deteta u svrhu ličnih ciljeva.
Nažalost, roditelji Emine Kobiljski su morali da se suoče sa svojim najgorim strahom, svedočeći na Višem sudu u Beogradu o danu kada im je trinaestogodišnji dečak ubio ćerku. U njihovim svedočenjima se mogu čuti potresne reči o tome kako su saznali za strašan događaj i šta su prošli tog dana.
Pored svedočenja roditelja, javnost je skrenula pažnju na važnost poštovanja privatnosti i dostojanstva preminule dece i njihovih porodica. Lažni profili na društvenim mrežama koji pokušavaju da iskoriste tuđu tragediju za sopstvene svrhe su neprihvatljivi i moraju biti adekvatno sankcionisani.
Ova tragedija je duboko potresla srpsko društvo i postavila mnoga pitanja o sigurnosti dece u školama, kao i o načinu na koji se pristupa pitanjima mentalnog zdravlja kod mladih. Potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se obezbedila sigurnost i dobrobit dece u obrazovnim institucijama, kao i pružiti podršku onima koji se bore sa mentalnim problemima.
Svaki slučaj nasilja nad decom je neprihvatljiv i zahteva ozbiljnu pažnju i rešavanje problema iz korena. Sigurnost i blagostanje dece treba da budu prioritet društva i države, a tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ će ostati kao upozorenje da se mora uložiti više napora u prevenciju nasilja i zaštitu najmlađih članova zajednice.
Na kraju, važno je da se ova tragedija ne zaboravi i da se o njoj otvoreno razgovara kako bi se izvukle pouke i preduzele adekvatne mere za sprečavanje sličnih događaja u budućnosti. Potrebno je da se zajednica ujedini u borbi protiv nasilja i pruži podršku onima koji su pogođeni ovom strašnom tragedijom. Samo zajedničkim naporima i solidarnošću možemo sprečiti da se slične tragedije ponove i osigurati bezbednu budućnost za sve naše najmlađe sugrađane.
