Na svetskim berzama fjučers barela brenta su se cene protekle nedelje kretale uglavnom unutar uobičajenih okvira, završivši na istom nivou kao prošle nedelje, ispod 67 dolara za isporuku u novembru. Iako se tržišna cena nafte nije bitno menjala, u sredozemnim lukama zabeležen je pad cena goriva, uključujući dizel i benzin. Bezolovni benzin za isporuku u septembru sada košta manje od 499 dolara po toni, dok je cena ultraniskosumpurnog dizela pala ispod 761 dolar.
Ova situacija na međunarodnom tržištu uticala je i na domaće cene, ali su one, iznenađujuće, porasle. Državni organi za određivanje cena goriva su odlučili da od danas do narednog petka cena bezolovnog benzina BMB95 bude 181 dinar za litar, dok je evrodizel poskupeo na 194 dinara. To predstavlja povećanje od dva dinara kod benzina i jedan dinar kod dizela u odnosu na prethodnu nedelju.
Vlada Srbije je u julu donela novu Uredbu koja produžava kontrolu najviših cena osnovnih naftnih derivata još šest meseci. Kraj avgusta doneo je promenu u maloprodajnoj marži koja je povećana sa 17 na 18 dinara po litru. Ova administrativna kontrola na tržištu naftnih derivata ima za cilj stabilizaciju tržišta i podršku poljoprivrednicima, za koje je cena evro dizela fiksirana na 179 dinara po litru.
Prema novoj Uredbi, maksimalne maloprodajne cene za evro dizel i bezolovni benzin formiraju se na osnovu prosečnih veleprodajnih cena u Srbiji, uz dodatak marže od 18 dinara po litru. Uredba propisuje da se cena derivata formira na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, koja se zasniva na cijenama na berzi za tržište Mediterana.
Važno je napomenuti da se pri formiranju veleprodajne cene ne uzima u obzir fabrička cena domaće rafinerije, već se koristi prosek kotacija cena određenog goriva na berzi. Ova Uredba, koja je doneta u julu, važiće do kraja godine.
Očekivanja na tržištu su se promenila, s obzirom na to da su cene goriva u Srbiji, uprkos stabilnim svetskim tendencijama, zabeležile rast. Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj trend mogao da utiče na inflaciju, s obzirom na to da visoke cene nafte predstavljaju značajan faktor u formiranju troškova prevoza i drugih industrija.
Vlada je do sada u više navrata intervenisala kako bi stabilizovala cene energenata na domaćem tržištu. Ove mere su deo šire strategije kako bi se obezbedila dostupnost goriva po pristupačnim cenama za sve potrošače, uključujući poljoprivrednike, koji su posebno pogođeni fluktuacijama cene energenata.
Dok su neki analitičari skeptični prema efektima ovih mera na dugoročnu stabilnost tržišta, drugi veruju da će administrativne cene pomoći da se olakša pritisak na domaće potrošače. U svakom slučaju, situacija ostaje dinamična i pratiće se pažljivo, a promena cena goriva će zavisiti od kretanja na globalnim tržištima, kao i od unutrašnjih ekonomskih okolnosti.
S obzirom na sve ove izazove, deadline do kraja godine predstavlja ključni trenutak za vladu Srbije. Kako se bliži kraj godine, bilo kakve promene u cijenama goriva, kao i dodatne strategije za upravljanje energentima, biće od suštinske važnosti za stabilizaciju ekonomije i održivost sindikata u zemlju.
U ovom kontekstu, praćenje cena goriva i njihova regulacija ostaje centralna tema za vladajuće institucije kako se zemlja suočava sa ekonomskim pritisima i izazovima u narednim meseccima.
