Opera “Sankta“ izazvala je veliku kontroverzu i reakciju kod publike u Štutgartu. Skoro 20 posetilaca pozorišta je zahtevalo medicinsku pomoć zbog teške mučnine nakon predstave koja je uključivala izrađivanje pirsinga, nesimulirani seksualni odnos i veliku količinu krvi. Portparol opere Sebastijan Ebling je izjavio da je osam ljudi u subotu i 10 ljudi u nedelju zahtevalo medicinsku pomoć, a u tri slučaja je pozvan lekar.
Austrijska koreografkinja Florentina Holcinger je poznata po slobodnim predstavama koje brišu liniju između plesnog teatra i vodvilja. Njene predstave obično uključuju elemente kao što su golišavost, gutanje mača uživo, tetoviranje, masturbacija, kao i akcione slike sa krvlju i izmetom. Glavnu žensku ulogu u operi “Sankta“ tumači srpska sopranistkinja Marija Jelić, dok je glavna muška uloga poverena meksičkom tenoru Hektoru Lopezu Mendozi.
Opera “Sankta“ je premijerno izvedena u državnom pozorištu Meklenburg u Šverinu u maju, a zasnovana je na ekspresionističkoj operi Pola Hindemita iz 1920-ih “Sancta Susanna“. Originalna opera govori o mladoj monahinji koja se zbog priče koju je čula od starije žene u manastiru, odlučuje da zanemari svoje monaške obaveze. Konačno, suočena sa različitim vizijama, pokorava se iskušenju i žrtvuje svoje telo.
Holcinger je prilagodila ovu priču na moderan i provokativan način, prikazujući golotinju, seksualnost i nasilje na sceni. Ova revolucionarna interpretacija izazvala je negativne reakcije publike, koja nije bila spremna na ovako eksplicitan prikaz. Veliki broj posetilaca je zatražio medicinsku pomoć zbog teške mučnine izazvane sadržajem predstave.
Iako je umetnička sloboda važna komponenta savremenog pozorišta, neophodno je voditi računa o granicama ukusa i moralnih vrednosti publike. Holcingerova predstava “Sankta“ jeste hrabra i eksperimentalna, ali je istovremeno i kontroverzna i provokativna. Postavlja pitanje o granicama umetničke slobode i odgovornosti prema publici.
Pitanje koliko daleko umetnici smeju da idu u svojim radovima ostaje otvoreno, ali je važno da se vodi računa o osećanjima i reakcijama publike. Umetnost treba da provocira, ali istovremeno i da podstiče na razmišljanje i dijalog. Predstava “Sankta“ je definitivno izazvala reakciju kod publike, ali je otvorila i važnu raspravu o granicama umetničke slobode i odgovornosti prema publici.
