U Manastiru Soko, koji se nalazi u Soko gradu kod Ljubovije, proslavljena je slava posvećena svetom Nikolaju Velimiroviću. Ova svetkovina organizovana je u manastiru koji je nekadašnji episkop šabačko-valjevski, Lavrentije, podigao kao svoju zadužbinu. Manastir Soko je posvećen svetom lelićkom, žičkom i ohridskom vladiki Nikolaju, poznatom po svom duhovnom radu i zalaganjima za narod.
Liturgiju je služio vladika Jerotej, koji je tom prilikom zahvalio episkopu valjevskom Isihiju, koji je prisustvovao proslavi, kao i arhimandritu Georgiju, igumanu Manastira Lelić. U svojoj besedi, vladika Jerotej je ukazao na važnost molitve i zajedništva u teškim vremenima, kada se narod suočava sa brojnim izazovima i podelama. Takođe je istakao veru u to da vladika Nikolaj, zajedno sa svetim Savom, i danas pomaže svom narodu, moleći se za njegov opstanak i jedinstvo.
Umanjivanje tenzija i okupljanje naroda u jedinstvu su poruke koje su se čule iz vladikinih reči. On je naglasio da je siguran da će molitvama svetih, kao što su sveti Nikolaj i sveti Sava, narod prevazići trenutne probleme. „Verujem da ćemo zajednički prevazići ove deobe i smutnje koje postoje među nama. Kao hrišćani, treba da budemo optimistični, jer je naša vera optimistična“, izjavio je Jerotej.
Vladika je takođe govorio i o važnosti rada sa omladinom, ističući da je to jedan od ključnih načina da se očuva identitet i zajedništvo naroda. „Manastir Soko i misija koju je započeo vladika Lavrentije, rad sa mladima, je put kojim treba da krenemo. Pokušavamo da sledimo tragove naših predaka i radimo sa omladinom, jer je to jedini način da postignemo ono što želimo“, istakao je vladika Jerotej.
Vladika Nikolaj Velimirović, poznat kao jedan od najsvetlijih duhova srpske pravoslavne crkve, bio je duboko povezan sa narodom i njegovim potrebama. Njegova dela i pisanja i dalje osvetljavaju put mnogima, a njegova duhovna zaostavština predstavlja ključni deo srpske kulture i tradicije. Tokom liturgije, prisutni su imali priliku da se podsete na njegov značaj i uticaj koji je ostavio na istoriju srpske pravoslavne crkve.
Ovakvi skupovi u manastirima često služe ne samo kao duhovna okupljanja, već i kao prilika za jačanje zajedništva među vernicima. U vremenima kada su podele i nesigurnosti prisutne, ovakvi trenutci okupljanja donose nadu i podstrek svim prisutnim, podsećajući ih na vrednosti jedinstva, ljubavi i razumevanja.
Prisutni vernici, koji su došli da proslave slavu, bili su oduševljeni rečima vladike Jeroteja i osetili su snagu zajedništva tokom liturgije. U manastiru, okruženi prirodnim lepotama Soko grada, svi su se osećali kao deo veće porodice, koja je uprkos izazovima ujedinjena u veri i duhovnosti.
Na kraju, okupljeni su imali priliku da razmene misli i osećanja, te podrže jedni druge u svojim duhovnim putovanjima. Manastir Soko, kao mesto okupljanja i duhovne obnove, nastavlja da igra značajnu ulogu u životima vernika, pomažući im da pronađu put ka miru, razumevanju i jedinstvu u turbulentnim vremenima.
