Porodica Marka Utržana (20) iz Kikinde, svirepo mučenog i ubijenog vojnika JNA 1991. godine u hrvatskom logoru Rakitje u Zagrebu, nije dobila pravdu koju je čekala 33 godine. Presudom Višeg suda u Beogradu, Markov ubica Branko Tunić, pripadnik hrvatskih „zengi“, oslobođen je optužbe za to krivično delo, čime je potvrđena presuda suda u Zagrebu. Tunić je osuđen u odsustvu na osam godina zatvora zbog ratnog zločina nad 18 vojnika JNA, među kojima je i Marko.
Jelena Karanović, sestra ubijenog vojnika, izražava razočaranje presudom i svedoči o bolu i ranama koje nikada neće zaceliti. „Očekivala sam da će biti osuđen na bar 15 godina. Presuda je samo produbila bolne rane. Razočarana sam što Tunić nije osuđen za Markovo ubistvo. Vratile su se sve emocije i slike, kao i tog crnog 30. septembra, kada se nesreća desila. Od momenta kada je javljeno da je poginuo, imam utisak kao da sve vreme čitam istu knjigu“, rekla je Jelena.
Jelena je imala 18 godina kada je njen brat, tada 20-godišnji vojnik JNA, svirepo mučen i ubijen u zagrebačkom logoru Rakitje. Posle više od 30 godina, njegovi drugovi ga još uvek ne zaboravljaju, posećujući grob na dan njegovog ubistva i rođendana. Jelena opisuje Marka kao vedrog i nasmejanog mladića, koji je uvek imao osmeh na licu i nikome se nije zamerao. Čak i dok je bio mučen i tretiran brutalno od strane Tunića, Marko je samo ćutao i smešio se.
Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji nisu dobili pravdu za zločine počinjene tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi porodice još uvek traže istinu i pravdu za svoje najmilije koji su stradali u ratovima. Uprkos godinama koje prolaze, bol i tuga porodica ostaju nepromenjeni, čekajući pravdu koja nikada ne dolazi.
Nadležne institucije trebaju preduzeti dodatne napore kako bi se otkrili i procesuirali počinioci ratnih zločina i osigurala pravda za sve žrtve. Samo kroz pravdu i istinu možemo početi proces ozdravljenja i pomirenja u društvima koja su bila pogođena ratovima i nasiljem. Porodice poput porodice Marka Utržana zaslužuju da saznaju istinu o smrti svojih najmilijih i da vide odgovorne privedene pravdi.
Ova presuda pokazuje koliko je važno raditi na procesuiranju ratnih zločina i osigurati da počinioci odgovaraju za svoje postupke. Nadamo se da će ovaj slučaj podstaknuti institucije i društvo u celini da se posvete borbi protiv nekažnjivosti i obezbede pravdu za sve žrtve ratnih zločina. Rane i bol porodica poput porodice Marka Utržana nikada neće zaceliti dok pravda ne bude zadovoljena.
