Porodica iz Bloka 34 na Novom Beogradu suočava se sa ozbiljnim problemima i vandalizmom od strane svojih komšija, a sve zbog korišćenja parking mesta za invalide. Njihovo jedino „krivicu“ je to što, iako izgledaju kao obična porodica, imaju dete sa autizmom koje zahteva dodatnu podršku.
Prema rečima Nine Gavrilović, prijateljice porodice, sve je počelo sitnim provokacijama. „Prvo su im podizali brisače, a zatim su nečim oštrim isekli vrata automobila, tako da su morali da ih menjaju. Pre dvadesetak dana razlupali su im šoferku, sve samo zato što su parkirali na mestu za invalide,“ navela je Nina. Vlasnik automobila, otac deteta sa autizmom, isprva je mislio da se radi o nesporazumu, nadajući se da su nekako pomesili automobile.
Međutim, kada su na vratima zgrade pronašli uvredljivu poruku koja je bila upućena njima, shvatili su ozbiljnost situacije. Poruka je jasno sugerisala da, prema mišljenju komšija, „niko tu nije invalid“. Nina je naglasila da su njeni prijatelji izuzetni ljudi, posvećeni roditelji koji žele da obezbede svom detetu najbolje moguće detinjstvo. „Oni deluju kao svaka ‘normalna’ porodica, ali njihov sin ima autizam. Moj prijatelj je jedan od najposvećenijih očeva, i sada umesto podrške, oni strepe od possible opasnosti od komšija,“ rekla je ona.
Uprkos svemu, porodica je dugo podnosila sve uvrede tiho, nadajući se da će komšije pokazati malo razumevanja i ljudskosti. Ipak, kada su uvrede i vandalizam postali svakodnevica, shvatili su da ćutanje više nije rešenje. Nina je dodala: „Ko vas pita šta vi vidite? Nije svaki invaliditet vidljiv. Nisu sve borbe očigledne, niti je na nama da ih prepoznajemo. Ako imate nešto da kažete – recite, priđite. Nemojte ljudima dodatno da komplikuju život.“
Ova situacija nije samo izolovan slučaj, već služi kao podsetnik da se borba za razumevanje i poštovanje prema osobama sa invaliditetom često odvija daleko od očiju javnosti. Nina zaključuje: „Nadam se da će ova priča osvestiti ljude. Ima mnogo tihe heroja oko nas, i čast mi je što su ti ljudi moji prijatelji.“
Ova situacija ukazuje na dublje probleme u našem društvu kada je reč o razumevanju i prihvatanju osoba sa invaliditetom. Osobe sa nevidljivim invaliditetima često se suočavaju sa predrasudama i nerazumevanjem, što može dovesti do ozbiljnih emocionalnih i psiholoških posledica. Porodica iz Bloka 34 predstavlja samo jedan od mnogih primera, ali njihova borba može biti inspiracija za promenu i napredak.
Osim ličnih borbi, ovo je i šansa za zajednicu da se uključi i pomogne onima koji se suočavaju sa sličnim problemima. Razumevanje i empatija su ključni za stvaranje podržavajuće i inkluzivne zajednice gde svako može da se oseća sigurno i poštovano, bez obzira na njihove izazove.
Kroz deljenje ovakvih priča, društvo može postati svesnije problema sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom, a u isto vreme ohrabriti ljude da se bore za svoja prava. U ovoj situaciji, porodica iz Beograda zaslužuje poštovanje i podršku, a ne osudu i vandalizam. Rasprava o invaliditetu i prihvatanju različitosti je potrebna više nego ikada, i svako od nas može igrati važnu ulogu u ovom procesu.
