Belgija, Monako, Malta i Luksemburg su se pridružili grupi zemalja koje su priznale nezavisnost Države Palestine, među kojima su Francuska, Velika Britanija, Kanada i Australija. Ova odluka je usledila tokom 80. zasedanja Generalne skupštine UN, gde su evropske nacije iskazale svoje opredeljenje za podršku palestinskoj državnosti.
Belgijski premijer Bart de Wever istakao je važnost ove odluke, naglašavajući da šalje „snažan politički i diplomatski signal svetu“. Tokom svog obraćanja, De Wever je rekao: „Belgija danas šalje snažan politički i diplomatski signal svetu pridruživši se drugim državama koje su priznale Palestinu.“ On je dodatno napomenuo da će pravno priznanje uslediti tek nakon oslobađanja svih talaca i eliminacije terorističkih organizacija kao što je Hamas iz upravljanja Palestinom.
Kneževina Monako se takođe pridružila ovim naporima. Princ Albert II je tokom zasedanja Generalne skupštine naveo da je Monako postao poslednja zemlja koja je priznala Državu Palestinu. On je naglasio da njegova zemlja takođe podržava i pravo Izraela na bezbednost unutar priznatih granica, kao i pravo palestinskog naroda na suverenu i demokratsku državu. Princ je apelovao na pronalaženje uravnoteženog rešenja koje bi omogućilo kraju sukoba, uz uslove da se oslobode svi taoci i da se Hamas razoruža.
Luksemburški premijer Luk Friden je izjavio da njegova zemlja zvanično priznaje Palestinu kao korak ka obnovljenoj posvećenosti diplomatiji i dijalogu. On je rekao: „Ovo je početak obnovljene posvećenosti nadi, koegzistenciji i rešenju o dve države.“ Friden je podvukao značaj moralne jasnoće i političke hrabrosti u trenutku kada je mir u pitanju, ističući da rešenje o dve države ostaje jedini održivi put ka trajnom miru.
Ova odluka o priznanju Palestinske države došla je nakon što su Francuska, Velika Britanija, Kanada, Australija i Portugal prethodno donele slične odluke. Francuski zvaničnici su u svojim izjavama isticali da je priznavanje palestinske države važan korak ka miru u regionu, dok su Britanija i Kanada naglasile svoj dugogodišnji fokus na dijalog i pregovore između Izraela i Palestine.
Prethodne decenije su bile obeležene brojnim pokušajima postizanja mira između Izraela i Palestine, ali su se mnoge odluke često odbijale zbog sukoba i nesigurnosti u regionu. Priznanje Palestinske države od strane ovih evropskih zemalja ne predstavlja samo simbolički gest, već i pokušaj da se omogući bolje razumevanje i saradnja u rešavanju dugogodišnjeg konflikta.
Predstojeći izazovi uključuju pronalaženje načina za uspostavljanje stabilnosti u oblasti gdje su sukobi i nesigurnost često na prvom mestu. Države koje su priznale Palestinu sada pozivaju na konkretnije korake u pravcu izgradnje mira i postizanja održivog rešenja.
U ovom kontekstu, princ Albert II je podsetio na značaj postojanja dva nacionalna entiteta i naglasio potrebu za bezbednim granicama za obe strane. U međuvremenu, glasovi iz Luksemburga i Belgije ukazuju na sve veću podršku unutar EU za preinačenje odnosa prema Palestini, sa nadom da će takve odluke podstaknuti i druge države da slede njihov primer.
Svaka od ovih zemalja smatra da je podrška Palestini deo šire strateške vizije za mir i stabilnost, koja ne smije zaboraviti i prava i sigurnost stanovništva Izraela. Kako se situacija razvija, mnogi se nadaju da će te odluke dovesti do novih pregovora i, na kraju, do trajnog rešenja koje će omogućiti koegzistenciju oba naroda.
Ova promena u diplomaciji može imati dalekosežne posledice na međunarodnu politiku i odnose u regiji, odražavajući sve veći konsenzus među zemljama članicama EU o potrebama za mirom i stabilnošću na Bliskom Istoku.
