U Srbiji se sve više mladih odlučuje za upis u srednje stručne škole, pri čemu igra ključnu ulogu brzo sticanje znanja i veština potrebnih za konkurentnost na tržištu rada. Ova pojava nije slučajna, već je rezultat stalnog porasta potražnje za radnicima u određеним sektorima, kao što su programiranje, turizam i zanatske struke. Dok su gimnazije sve manje popularne, srednje stručne škole postaju prvi izbor, posebno među mladima u gradovima poput Beograda, Niša i Novog Sada.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ističe da izbor zanimanja više nije samo lična preferencija, već strateški potez. Prema njegovom mišljenju, mnogi zanati će se ponovo vratiti na tržište rada zbog potrebe za novim veštinama u industriji. Određene struke, poput računarskog tehničara i programera, posebno su vredne u kontekstu razvoja veštačke inteligencije, dok turizam zahteva sve više radne snage, s predviđanjem da će uskoro biti potrebno više od 100.000 radnika u tom sektoru.
Zdravstvo, računarstvo i turizam vode spisak struka koje su trenutno u deficitu. Antić naglašava da poslodavci aktivno traže radnike, posebno u ugostiteljstvu, mašinskoj i elektro industriji, kao i u agraru. Ovde su potrebne vještine u građevinarstvu i poljoprivredi, a sve to upućuje na ozbiljnu situaciju na tržištu rada.
Miloš Turinski iz Infostuda takođe ukazuje na hronični manjak radnika u zanatskim zanimanjima. Potražnja za vozačima, radnicima u proizvodnji, prodavcima, kuvarima i komercijalistima sve je veća. U zanatskom sektoru, hitno se traže frizeri, limari, mesari, vodoinstalateri i zavarivači. U nekim slučajevima, poslodavci su spremni da nude plate i do 3.000 evra kako bi privukli radnike.
Na spisku najtraženijih zanimanja, nalaze se vodoinstalateri, električari, limari, mehaničari, vozači, keramičari, zidari, zavarivači, autolimari, metalostrugari, kao i struke poput programera, kuvara i medicinskih tehničara. Poslodavci se bore za radnike, nudeći im atraktivne plate, što dodatno motiviše mlade da se opredele za srednje stručne škole. Naime, limarima se nudi čak do 176.000 dinara mesečno, dok vozači mogu da očekuju plate oko 120.000 dinara.
Prema najnovijoj studiji UNDP-a, predviđa se povećanje potražnje za radnicima sa 125.000 u 2024. godini na gotovo 144.000 do 2026. godine. Ovo ukazuje na rast zbog potrebne radne snage u proizvodnji, IT sektoru, kao i usluženim sektorima.
Želja mladih za samostalnošću i brzim dolaskom do novca takođe motiviše upis u srednje stručne škole. Antić naglašava da mladi vide priliku da obezbede dobar život, brzo stignu do posla i da mogu da uživaju u finansijskoj nezavisnosti. Sa diplomom ili majstorskom diplomom, plate se kreću između 2.000 i 3.000 evra u zavisnosti od zanata.
Kada je reč o profesionalnoj orijentaciji, važna je pravilna usmerenost kako bi se izbegle greške pri odabiru škole. Antić napominje da profesori treba da usmere učenike prema zanimanjima koja odgovaraju njihovim sposobnostima i interesovanjima.
Iako su prvi i drugi upisni rokovi u srednje škole završeni, još uvek postoji mogućnost za prijem učenika u trećem upisnom roku. Portal „Moja srednja škola“ nudi informacije o slobodnim mestima u srednjim stručnim školama nakon drugog kruga.
Na kraju, čini se da će se trend upisa u srednje stručne škole nastaviti, budući da su mladi svesni bogatstva mogućnosti koje ovi programi nude, kao i brze integracije u radnu snagu. Ova promena može doneti pozitivne efekte na domaću ekonomiju i smanjiti nezaposlenost među mladima.
