Zbog loše berbe u Gani i Obali Slonovače, dve od najvećih svetskih proizvođača kakaoa, cena čokolade je širom sveta porasla tokom protekle godine. Kako su potrošači u Evropskoj uniji reagovali na ovaj porast cena? Poljska je njegovo prvo mesto s povećanjem od čak 39,1% u maju ove godine u poređenju sa istim mesecom prošle godine, izveštava Euronews.
U celoj Evropi, prosečne cene su bile 21,1% više nego godinu dana ranije, prema podacima iz Eurostata. Ovim trendom značajni skokovi cena zabeleženi su i u Estoniji (+37,9%), Litvaniji (+36,5%), Letoniji (+33,2%), Švedskoj (+28,0%) i Finskoj (+26,0%). S druge strane, manji porasti cena primećeni su u Luksemburgu (+5,2%), Kipru (+9,0%), Italiji (+12,0%), Malti (+12,2%) i Austriji (+13,4%).
Kakao, koji je nekada koštao između 2.000 i 3.000 evra po toni, trenutno dostigao cenu od oko 13.000 evra po toni, a analitičari predviđaju da će cena ostati na oko 9.000 evra do kraja godine. Tokom sezone 2023/2024, globalno tržište kakaoa beleži značajan pad proizvodnje. Međunarodna organizacija za kakao procenila je da je proizvodnja opala za oko deset odsto u odnosu na prethodnu sezonu.
Prema stručnjacima, uzroci ovog pada su višestruki. Nepovoljni vremenski uslovi, uključujući intenzivne padavine praćene dugim sušnim periodima, klimatske promene i bolesti useva u Zapadnoj Africi dodatno pogoršavaju situaciju. Tržišni analitičari procenjuju da je deficit u snabdevanju kakaom, razlika između potražnje potrošača i ponude na tržištu, porastao na 478.000 metričkih tona tokom sezone 2023/2024. Ovaj deficit predstavlja najveći u poslednjih 60 godina.
Rast cena kakaoa doveo je do neviđene inflacije cena čokolade, što dodatno opterećuje proizvođače čokolade kako u Evropskoj uniji, tako i širom sveta, u njihovim pokušajima da ostvaruju profit. Mnogi proizvođači se suočavaju sa teškim odlukama, kao što su smanjenje kvaliteta proizvoda, povećavanje cena ili smanjenje proizvodnje.
Cena čokolade, koja se povisila zbog rasta cena kakaoa, nakon godina stabilnosti, postala je značajan faktor u svakodnevnom trošenju budžeta potrošača, posebno u zemljama koje su već suočene s inflacijom. U Poljskoj, gde je porast cena bio najizraženiji, potrošači su primetili da su im omiljene čokoladne poslastice postale mnogo skuplje. Ovo može uticati na navike potrošnje, gde će potrošači možda birati jeftinije alternative ili smanjiti kupovinu čokolade.
Osim toga, proizvođači se suočavaju s izazovima u održavanju lanca snabdevanja, dok se troškovi prevoza i sirovina takođe povećavaju. Ovo stvara dodatne pritiske na kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom čokolade u Evropi.
U svetlu ovih trenutnih okolnosti, analitičari upozoravaju da bi potrošači mogli sačekati još veće cene kao posledicu snižavanja ponude i povećanja potražnje. U međuvremenu, mnogi pokušavaju da se prilagode novonastalim uslovima, što može dovesti do novih trendova u proizvodnji i potrošnji čokolade.
Sve ovo ukazuje na kompleksnu situaciju u kojoj se ne samo industrija čokolade, već i načini na koje potrošači doživljavaju ovaj proizvod, preispituju. Kako se nastavlja borba između proizvođača i potrošača, videćemo kako će se ova situacija razvijati u narednim mesecima, naročito ako se koristi tradicionalnih metoda proizvodnje kakaa suočavaju s izazovima modernog sveta.
