Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka odlučno su odbile da učestvuju u novom sistemu migracionih kvota koji je predložila Evropska unija (EU) kako bi ravnomerno raspodelila teret migracija među članicama. Ovaj sistem je zamišljen kao rešenje za pritisak koji trpe zemlje sa juga Evrope, poput Italije, Španije i Grčke, koje su suočene sa velikim brojem migranata.
Prema Paktu o migracijama i azilu, svaka članica EU je obavezna da doprinese proporcionalno svom broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu (BDP-u), kako bi se olakšao teret državama koje su najviše pogođene migrantskim pritiscima. Međutim, četiri centralnoevropske zemlje jasno su stavile do znanja da neće podržati ovu inicijativu, uz poruku da su spremne da ospore odluku Evropske komisije.
Poljski premijer, Donald Tusk, naglasio je da Poljska neće učestvovati u sistemu kvota i da ne planira da snosi finansijske posledice zbog ovog stava. Preko društvene mreže X, Tusk je poručio da njegova vlada ne namerava da prihvata migrante niti da plaća novčane naknade koje su deo Pakta.
Sličan stav zauzeo je mađarski premijer Viktor Orban, koji je jasno stavio do znanja da Mađarska ne planira da primi nijednog migranta i da neće uplaćivati novac predviđen novim sistemom. Iz Češke Republike, novoizabrani premijer Andrej Babiš je potvrdio da iako još nije formirao vladu, njegova vlada odbacuje migrantske kvote navodeći da je to pitanje nacionalne bezbednosti.
Dodatno, poslanik Evropskog parlamenta iz Babiševe stranke ANO, Jaroslav Bžoh, opisao je Pakt o migracijama kao direktnu pretnju bezbednosti Češke. Prema predloženom paketu, članice EU imaju tri opcije: prihvatanje određenog broja tražilaca azila, plaćanje novčane naknade od 20.000 evra po osobi koju ne žele da prime ili finansiranje operativne pomoći u državama na migracionim žarištima.
Iako EU teži reformama koje bi dovele do veće solidarnosti i smanjile napetosti unutar Šengenskog prostora, otpor zemalja Višegradske grupe ukazuje na duboke podele između Brisela i nacionalnih vlada centralne Evrope kada je u pitanju migraciona politika. Ovaj novi sukob oko migrantskih kvota može dodatno oslabiti jedinstvo EU pred nadolazećim izazovima, uključujući rastući broj migranata na granicama Unije i političke tenzije koje se javljaju unutar država članica.
Analitičari ističu da ovakva situacija može imati dugoročne posledice za politiku EU u oblasti migracija, kao i na sam njen kredibilitet. Povećan priliv migranata na granicama, uz postojanje različitih nacionalnih stajališta o ovom pitanju, stvara složenost koja može otežati ostvarivanje zajedničke strategije i pravila.
Zemlje koje se protive novom sistemu kvota često ističu pitanje nacionalne suverenosti, smatrajući da bi obavezivanje na kvote moglo ugroziti njihov nacionalni identitet i bezbednost. Ove tvrdnje su dodatno pojačane u svetlu rastućih strahova od terorizma i drugih bezbednosnih pretnji.
U svetlu ovih dešavanja, Brisel se suočava sa dilemom – kako održati jedinstvo među članicama dok istovremeno pokušava da odgovori na humanitarne izazove. S obzirom na to da migracije ostaju jedan od ključnih problema u Evrope, budućnost saradnje unutar EU u ovoj oblasti postaje sve neizvesnija.
Buduće odluke i reforme u vezi sa migracijama će, stoga, biti ključne za oblikovanje odnosa unutar Unije i za odgovor na izazove koje donosi sveprisutna migraciona kriza.
