U Srbiji se otvara mogućnost za uzgoj novih, egzotičnih kultura zahvaljujući sve višim temperaturama, među kojima se posebno izdvaja sadnja pistaća. Uroš Davidović, novinar za „Blic“ TV, naglašava da, iako klimatski uslovi nisu savršeni, prilagođavanje je ključno za uspešan razvoj poljoprivrede u zemlji.
Davidović objašnjava da se trenutno u Srbiji obavlja žetva pšenice, ječma i uljane repice, pri čemu su prinosi iznad očekivanja, ali se cena nije podigla. Suvo leto koje smo imali donelo je kvalitetnu pšenicu, ali zabrinutost izaziva nedostatak padavina, jer bi suša mogla značajno pogoditi jare useve poput kukuruza, šećerne repe i suncokreta. Ovakva situacija bi mogla imati negativan uticaj na bruto domaći proizvod (BDP) Srbije.
Osim ovih izazova, Davidović ukazuje i na probleme sa saobraćajem na Dunavu, gde se zbog niskog nivoa vode smanjuje plovnost, što dodatno otežava prevoz i logistiku.
Uprkos teškoćama, neki poljoprivrednici se trude da se prilagode klimatskim promenama. Pistaći, na primer, dobijaju sve veću popularnost u Srbiji. Iako domaća proizvodnja još uvek nije u velikim razmerama, ona raste, posebno u vrhunskim restoranima i u proizvodnji sladoleda. Domaći uzgajivači počeli su sa skromnim pokušajima, donoseći sadnice sa Mediterana i započinjući svoj put ka uzgoju.
Povedimo se primerom drugih voćnih vrsta, poput oraha i kajsije, koje su se takođe prilagodile srpskim klimatskim uslovima. Davidović ističe da su cene sadnica pistaća visoke jer ih u ovom trenutku proizvodi samo mali broj rasadnika, ali se očekuje da će se situacija promeniti kako se proizvodnja bude širila, pa će cena vremenom opadati.
Slična situacija se događa i sa japanskom jabukom, za koju voćari sami podižu plantaže. Davidović napominje da su voćne vrste karakteristične za mediteranske regione polako počele da se probijaju na tržište Srbije. Kroz primere kao što su masline, može se videti da bi i u Srbiji mogle uspevati u gradovima kao što su Vranje ili Pirot, samo ako ih istraživački instituti pravilno prate.
Stručnjaci zahtevaju veću aktivnost instituta i lokalnih poljoprivrednika kako bi se istražile nove voćne vrste koje bi mogle postati zanimljive u ovom regionu. Klimatske promene su neminovne, i mediteranska klima se širi prema Srbiji.
U pogledu cena, prosečna maloprodajna cena pistaća u Srbiji varira od 831 do 1 247 RSD po kilogramu, u zavisnosti od formata i kvaliteta. Organski pistaći mogu dostići cenu do 2 070 RSD po kilogramu. U rinfuznoj prodaji, cena se može kretati od 1 912 RSD po kilogramu.
Davidović podseća na važnost istraživanja i podrške poljoprivrednicima u adaptaciji na klimatske promene. Uz pravilnu podršku, pistaći bi mogli postati važan deo srpske poljoprivrede, donoseći koristi ne samo poljoprivrednicima već i ekonomiji u celini. U svetlu svih ovih potencijala, očigledno je da se Srbija nalazi na prekretnici kada je reč o uvođenju novih kultura koje mogu obezbediti stabilniju i otporniju poljoprivrednu proizvodnju u doba klimatskih promena.
