Prolećni sneg i zimske temperature predstavljaju ozbiljan problem za voćare u Srbiji, posebno za one koji uzgajaju kajsije. Naime, mrazevi i niže temperature nego obično, riskiraju drastično smanjenje uroda voća. Mnogi voćari, poput Milorada Pantića iz Milutovca, već sada se pripremaju za zaštitu svojih useva, jer su šljivici tek rascvetali. Pantić je za RTS izjavio da je potrebno sprovesti prskanje protiv monilije kako bi se sačuvali plodovi.
U ovoj situaciji, pčelari iz Srbije izražavaju zabrinutost zbog stanja svojih pčela koje se teško bore sa izazovima prolećnog vremena. Miloš Pekić, predsednik društva pčelara „Matica“ iz Požege, ukazuje na to da su pčele tokom zime doživele velike gubitke. Hladno vreme i kiša uzrokuju frustracije kod pčela, što može dodatno uticati na oprašivanje voćnjaka. Gubici pčelarskih društava do 60% su već primećeni, a Pekić upozorava da pčele osećaju prirodu, ali nemaju mogućnost da prikupe potrebne resurse za svoj razvoj.
Stručnjaci, s druge strane, naglašavaju važnost korišćenja preparata koji neće naškoditi pčelama, a ujedno će zaštititi voćne kulture od negativnog uticaja niskih temperatura. Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo, preporučuje korišćenje preparata na bazi aminokiselina, mikroelemenata i algi. Ovi preparati mogu pomoći u oporavku biljaka nakon mraza, naročito kod tek zametnutih plodova. Takođe, Sandra Miletaković iz PSSS Kruševac sugeriše da se za suzbijanje bakteriozne plamenjače jabučastog voća koriste dodaci na bazi bakra ili specifičnih bakterija.
Voćari u Srbiji generalno se opredeljuju za integralni pristup zaštiti svoje proizvodnje, koji se nalazi između konvencionalne i organske poljoprivrede, prema informacijama iz Instituta za voćarstvo. Ipak, štete koje prouzrokuje prolećni mraz već su vidljive, ne samo na kajsijama, već i na breskvama, višnjama i trešnjama, što može značajno umanjiti prinos šljiva i malina. Veliki izazov za voćare ostaje kako opstati na tržištu u ovim teškim uslovima.
Ubrzano globalno tržište takođe predstavlja problem za srpske proizvođače voća, koji se suočavaju sa povećanom konkurencijom iz drugih zemalja. Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da su pogrešan marketing i manjak strategije značajno umanjili poziciju srpskog voća na tržištu. To se, prema njegovim rečima, dodatno komplikuje usled vremenskih neprilika i povećanih američkih carina na organsku malinu.
Ipak, prednosti srpske maline i dalje se očuvavaju zbog njenog statusa deficitarnog voća na svetskom tržištu. Uprkos izazovima, stručnjaci i voćari nadaju se da će preduzete mere zaštite i odgovarajuće strategije pomoći da se ublaže posledice loših vremenskih prilika i osigura sigurnija budućnost za voćare u Srbiji.
Uz stalne izazove u poljoprivredi, voćari se nadaju da će prolećno sunce doneti više sreće i berbe u godinama koje dolaze, dok pčelari pozivaju sve učesnike poljoprivredne proizvodnje na obazrivost kako bi se očuvala i stabilna populacija pčela, koja je ključna za oprašivanje i, na kraju, za zdravlje čitavog ekosistema.
