Dok mnogi sanjaju o životu u velikim gradovima, pojedinci poput Zlatana Kučevića iz Velike Župe i Ljubisava Gojakovića iz Brodareva pokazuju da je moguće uspešno raditi i živeti na selu. Ova dva farmera su primer kako se tradicija i modernizacija mogu spojiti kroz plasteničku proizvodnju povrća, koja je postala temelj njihove porodične egzistencije.
Zlatan Kučević sa svojim imanjem nosi dugu tradiciju u poljoprivredi. Njegovo imanje se danas sastoji od 22 plastenika, a iz njih svake sezone izlaze hiljade sadnica različitog povrća, uključujući paradajz, krastavce i papriku. On ističe da je rasad za sadnju na otvorenom spreman oko 1. maja. Ima mnogo stalnih kupaca kojima prodaje sadnice, ali priprema i sopstvenu proizvodnju. U trenutku intervjua, prvi prihodi su dolazili od prodaje mlade zelene salate, dok su redovi mladog kupusa već spremni, a paradajz i krastavac očekuju sadnju.
U poslu mu pomaže sin Sanel, student Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu, koji svoje akademsko znanje primenjuje u praksi. Sanel objašnjava da školovanje znatno olakšava proces učenja i postizanja kvaliteta u prinosu. „Ako ste samouki, put do uspeha može biti duži. Teorijsko znanje je ključno za bržu primenu u praksi“, kaže Sanel.
S druge strane, Ljubisav Gojaković iz Brodareva jedan je od sve većeg broja mladih koji su se, nakon školovanja u Beogradu, vratili na selo kako bi nastavili porodičnu tradiciju. Njegovo imanje takođe proizvodi različite vrste povrća koje se plasiraju na tržište, uključujući paradajz, krastavac, papriku, dinju, lubenicu i tikvicu, a čak i zimnicu. Godišnje proizvedu desetine tona povrća, a neki proizvodi se izvoze i na tržišta širom Evrope.
„Pripreme za sadnju su već u toku, a rasad je spreman“, dodaje Ljubisav. Njegovo imanje proizvodi oko stotinu hiljada paprika i oko 15 hiljada saksija paradajza, krastavaca, dinja, tikvica i lubenica. Sve to obavlja zajedno sa svojim ocem Dušanom, koji ističe kako se proizvodnja rasada značajno razvila u odnosu na period kada je on počinjao.
Poljoprivrednici iz opštine Prijepolje, poput Zlatana i Ljubisava, imaju i podršku lokalne samouprave koja vodi računa o razvoju poljoprivrede. Nedavno je sproveden javni poziv za nabavku novih plastenika, što je povećalo interesovanje farmera za ulaganje i unapređenje svojih proizvodnih kapaciteta. Sanel Dizdarević, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, naglašava da je na poslednjem konkursu bilo 106 prijavljenih, dok je prošle godine taj broj iznosio 74.
Usmeravanje mladih da se vrate na selo i nastave porodične tradicije pokazuje da selo može biti održivo i profitabilno, uz pravilnu primenu znanja, trgovinsku strategiju i uporni rad. Zlatan i Ljubisav su primeri uzora za sve koji razmišljaju o potencijalu ruralnog života. Oni su živuće potvrde da uz pravu kombinaciju znanja i truda, selo ima budućnost.
Inovacije u poljoprivredi i moderna tehnologija, zajedno sa tradicijom, predstavljaju ključne elemente uspeha ovih farmera. Njihove priče će sigurno inspirisati druge mlade ljude da razmotre povratak na selo, gde postoji potencijal za razvoj karijere i stvaranje stabilne egzistencije. Na ovim prostranstvima prirode, sa ljubavlju i znanjem, može se stvoriti mnogo više nego što se čini na prvi pogled.
