Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Marija Ćosić, izjavila je da će suše tokom ove godine verovatno morati da se proglase elementarnim nepogodama. Prema njenim rečima, sušni period i visoke temperature zadržaće se do kraja septembra, a najugroženije su istočne i južne regije Srbije. Ćosićeva je naglasila da iako u Vojvodini postoji visoke temperature, prednost imaju duboka zemljišta koja bolje akumuliraju vodu, dok su plića zemljišta u južnim i istočnim delovima izložena ozbiljnom riziku.
Gubici u biljnoj proizvodnji mogli bi da premaše 50%, a to može izazvati visoke cene proizvoda zbog smanjenog prinos. Ćosićeva je posebno ukazala na moguće probleme sa kukuruzom, smatrajući da će cene ove strateške kulture dostići izuzetno visoke nivoe, slično kao što je to bio slučaj sa otkupnim cenama voća kao što su višnje i trešnje.
U vezi sa prilagođavanjem na klimatske promene, profesorka je istakla neophodnost implementacije strateških državnih projekata, koji zahtevaju značajna ulaganja. Preporučila je formiranje udruženja korisnika vode za efektivnije upravljanje sistemima navodnjavanja. Mnogi poljoprivrednici danas se suočavaju s problemima jer se u područjima susceptible na sušenje ne može primeniti navodnjavanje.
Ćosićeva je naglasila da se poljoprivrednici orijentišu na raznovrsne hibride koji bolje podnose klimatske uslove, kao i na kulture sa kraćim vegetativnim periodom kako bi izbegli ekstremne uslove. U tom kontekstu, ona je podsetila da su kapaciteti kanalske mreže na Dunavu dovoljno veliki za navodnjavanje oko 500.000 hektara, ali se trenutno koristi samo 85.000 hektara.
Govoreći o regionu južno od Save i Dunava, istakla je da je ovaj deo Srbije prekriven kanalskom mrežom, ali se suočava s problemima tipa erozije i bujičnih poplava, usled lošeg stanja kanala. Zato bi rekonstrukcija ovih kanala trebala biti prioritetni projekat za odbranu od poplava i suša, radi čega je potrebna državna podrška.
Dodatno, profesorka je naglasila važnost izgradnje akumulacija i sprovođenja navodnjavanja kao hitnih mera u regionima nedovoljno opskrbljenim vodom. U slučaju sušnih perioda, kako bi biljke preživele, navodnjavanje mora biti primenjeno posebno tokom kritičnih faza poput cvetanja i plodonošenja.
Ćosićeva je takođe upozorila da će suše postati sve češće usled klimatskih promena, s obzirom na to da su meseci maj i jun tradicionalno imali najveću količinu padavina. Ove godine, međutim, situacija izgleda znatno drugačije, što naglašava urgentnost prilagođavanja i implementacije odgovarajućih mera.
Ova situacija dovodi do sve veće zabrinutosti u poljoprivredi, koja se oslanja na stabilne klimatske uslove. Rešenja koja se smatraju hitnim zahtevaju sinergiju između države, naučnika i poljoprivrednika kako bi se efikasno suočili s izazovima koji su pred nama. Transformacije u načinu uzgoja i pristupu resursima postaju neophodne, kao i zajednička akcija u smanjenju rizika od daljih gubitaka. Na kraju, Marija Ćosić naglašava potrebu za sistematskim planiranjem i delovanjem u cilju očuvanja poljoprivrede u Srbiji u svetlu sve ozbiljnijih klimatskih promena koje već utiču na ovu granu privrede.
