Nakon dugotrajne suše koja je potrajala gotovo celo leto, postavlja se pitanje kakva jesen očekuje srpske poljoprivrednike. Uroš Davidović, autor emisije „Dobra zemlja“, u razgovoru za Euronews Srbija ističe da su klimatske promene postale neizbežna stvarnost, a postavlja se i pitanje kako će domaći proizvođači preživeti u narednim mesecima.
Davidović naglašava da je rod različitih kultura veoma loš, posebno kukuruza, čiji prinosi se kreću između jedne i tri tone po hektaru, dok uobičajeni prinos iznosi između šest i sedam tona. Prinos suncokreta je samo osrednji, dok finalna cena suncokreta iznosi 55 dinara, što proizvođače ne zadovoljava. Takođe, cena kukuruza je na nivou od 23 dinara, a mogućnost njenog daljeg pada ne ohrabruje poljoprivrednike.
Jedan od pozitivnih predznaka je, međutim, to što se neće očekivati značajno poskupljenje hrane, uglavnom zbog uvoza velikih količina. Davidović naglašava da je mnogo hrane dostupno na tržištu, što automatski obara cene, čime se ne kompenzuju gubici samih poljoprivrednika.
Za razliku od prinos kad su u pitanju žitarice poput kukuruza, Davidović primećuje da će pšenice biti više nego ranije, a interesovanje za ozime kulture raste. Površine pod pšenicom i uljanom repicom su značajno povećane, što može biti od koristi u budućnosti. Ipak, istorijski podaci pokazuju da je Srbija nekad bila među vodećim izvoznikom kukuruza, a sada se suočava sa problemima zbog planiranog uvoza kukuruza iz Ukrajine.
U svetlu svih ovih problema, Davidović naglašava potrebu za ozbiljnom analizom trenutne situacije kako bi se shvatilo kako svetska tržišta direktno utiču na srpsku poljoprivredu. On smatra da trenutne analize nisu duboke i da nedostaje sistemski pristup, uključujući razmišljanje o klimatskim uslovima i globalnim trendovima u narednih deset godina.
Klimatske promene utiču na agrarni sektor, a Davidović ukazuje na to da se mediteranska klima pomalo širi na sever, uz promene u padavinama i temperaturama. Ovaj trend može naterati poljoprivrednike da se preorijentišu na različite biljke koje su otpornije na sušu, kao što su proteinski sirak i proso, koji bi mogli zameniti tradicionalne kulture.
Navodnjavanje se takođe nameće kao ključno pitanje. Davidović smatra da je potrebno razviti potpuno novu strategiju navodnjavanja jer je stari sistem zastareo. On predlaže izgradnju akumulacija u centralnoj Srbiji, iako su ovi projekti finansijski zahtevni.
U kontekstu subvencija, Davidović ističe da je potrebna nova ideja o obrazovanju i raspodeli sredstava. On naglašava da mnogi novac koji se trenutno daje poljoprivredi nije uvek korisno usmeren, te da je ključno zadržati ruralno stanovništvo i omogućiti im da ostanu na selima.
Na kraju, iako se suočavaju sa brojnim izazovima, Davidović je uveren da će Srbija biti u mogućnosti da zadovolji sopstvene potrebe za hranom, čak i u slučaju klimatskih promena. Njegova analiza naglašava hitnu potrebu za reformama u poljoprivredi i prilagođavanju novim klimatskim uslovima, kako bi se obezbedila održiva budućnost ovog sektora. Ceo razgovor sa Urošem Davidovićem može se pogledati u video prilogu koji prati tekst.
