Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije je u razgovoru za Euronews Srbija dao pregled prvih sto dana vlade premijera Đure Macura, ukazujući na izazove, ali i napredak u privredi. Stanić naglašava stabilnost makroekonomskih pokazatelja Srbije, uz upozorenje na pad stranih investicija i politički rizik.
„Bilo je veoma izazovno, ali makroekonomski pokazatelji su pozitivni, s očekivanom stopom rasta između 3 i 3,5 procenata“, istakao je Stanić. On pozdravlja rast izvoza i industrijske proizvodnje, stabilne javne finansije, minimalni nivo nezaposlenosti ispod 10 procenata i očuvanje kreditnog rejtinga.
Iako je bankarski sistem stabilan, Stanić izražava zabrinutost zbog značajnog smanjenja priliva stranih direktnih investicija. „Saradnja između Privredne komore i Vlade se nastavlja, a PKS učestvuje u radu Saveta za koordinaciju mera ekonomske politike“, dodaje. Formirano je telo za brzo rešenje problema u ekonomiji, a doprinosi unapređenju poslovnog ambijenta i rasta BDP-a.
Jedan od izazova koji Stanić ističe je vreme izgubljeno u formiranju Vlade. Navodi da su osam meseci čekanja izgubili dragoceno vreme u teškim unutrašnjim i spoljnim uslovima. Takođe, naglašava da pregovori sa SAD o carini od 35 odsto na srpske proizvode predstavljaju hitan izazov.
„Verujemo da će se dogovoriti slični ishod kao između Vašingtona i Tokija, te da bi carine mogle da budu snižene na 10 do 15 procenata“, kaže Stanić.
Govoreći o unutrašnjim problemima, poput protesta, on smatra da su ti događaji uticali na reputaciju Srbije kod stranih investitora. „Neke investicije su odložene ili usporene, ali globalni sukobi između vodećih ekonomija su ključni razlozi za smanjenje priliva“, napominje.
Revidirana je i stopa rasta Srbije, koja je sada procenjena na 3,5 procenata, dok je i u EU pala ispod 1 procenta. Unutrašnje krize nisu dramatično uticale na privrednu aktivnost, ali su povećale politički rizik, što je važno za očuvanje stabilnosti i kreditnog rejtinga.
Pad stranih direktnih investicija iznosi čak 67 procenata u prvih pet meseci ove godine u poređenju sa prethodnom. Prema Staniću, u prvom kvartalu je zabeležen još drastičniji pad, dok su nemačke investicije gotovo presušile. Od aprila se primećuje blagi oporavak, ali nemačka ekonomija se suočava sa recesijom.
Stanić ističe da su investicije u Srbiju i dalje dominantno iz EU, uz podršku iz Kine, SAD-a i UAE. Takođe upozorava na inflaciju, koja, iako uspavana, predstavlja rizik. Federalne rezerve izbegavaju sniženje kamatnih stopa zbog straha od ponovne inflacije, što dodatno utiče na troškove svih proizvoda.
Zbog carinskih pritisaka, uvoz i izvoz postaju skuplji, što dalje povećava troškove. „Visoki troškovi zaduživanja umanjuju potencijal stranih i domaćih investicija“, dodaje Stanić.
U vezi sa povećanjem minimalne zarade, Stanić ukazuje na to da ova mera može pomoći unutrašnjoj potrošnji, ali da dugoročno, zbog depopulacije, postoji potreba za dodatnim rešenjima koje će ublažiti troškove proizvodnje i povratiti konkuretciju na evropskom tržištu.
U sprovedenom razgovoru, Stanić je jasno istakao vitalne aspekte trenutne ekonomske situacije Srbije, ukazujući na neophodnost delovanja u složenom okruženju.
