Policija na Novoj Kaledoniji ubila je četrdesetosmogodišnjeg muškarca nakon što je policajce napala grupa od oko 15 ljudi, čime je broj poginulih u neredima na tom pacifičkom ostrvu pod francuskom upravom povećan na sedam, saopštilo je lokalno tužilaštvo.
Policajac koji je izvršio pucnjavu je uhapšen, a pokrenuta je istraga povodom tog slučaja, navodi se u izveštaju. Lokalne vlasti su saopštile da je protekla noć na Novoj Kaledoniji bila relativno mirna nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona ostrvu posle više od nedelju dana nereda.
Sporovi između domorodačkog stanovništva i nekoliko desetina hiljada Francoza na ovom ostrvu trajali su desetinama godina. Ostrvo je 1986. godine bilo poprište ozbiljnog nasilja između indigenih Kanaka i pripadnika evropske manjine koja se naselila tamo tokom kolonijalne ere, između 1853. i 1980. godine.
Novi talas nasilja se dogodio sredinom ovog meseca zbog nezadovoljstva zbog trgovinskog i ekonomskog sistema za nasleđivanje koji nekoliko desetina godina funkcioniše na ostrvu.
Sporovi su oživeli prošle nedelje kada je grupa mladih ljudi, uglavnom Kanakai, počela da blokira puteve i železničku prugu, zatraživši veću autonomiju. Policija je uspostavila kontrolnu tačku koja su protivnici blokade omeli, a policajci su ispalili suzavac i gumene metke.
Demonstranti su odgovorili kamenjem i benzinom, a izbili su sukobi tokom kojih su zapaljena četiri komercijalna vozila. Posle tri dana sukoba, vlada je oko 200 policajaca poslala na ostrvo, dok su će aviokompanije otkazale letove između Numea i Pariza.
Francuska je 1962. godine stekla status ugovorne teritorije na Novoj Kaledoniji, a sedamdesetih godina prošlog veka počeli su neki politički napori za samoupravu. Status je regulisan 1998. godine kako bi se izbegao građanski rat.
U skladu sa tim Ugovorom o Nuli počela je tranzicija ka punoj nezavisnosti, a sprovedena je tri referenduma. U prvom referendumu 2018. godine, većina je glasala za ostanak pod francuskom upravom, a u drugom referendumu, koji je održan prošle godine, većina je ponovo glasala za ostanak u sastavu Francuske.
Sledeći referendum o nezavisnosti treba da se održi 2022. godine. Prema važećim propisima, ukoliko sledeći referendum zahteva zaludu, postoji mogućnost da se sledeća runda održi 2023. godine.
Proteklih nedelja su u više navrata održani mirni protesti protiv vlasti, bez incidenata, a građani okupljeni na ulicama Numea učestvovali su u mirnim protestima, zahtevajući veće političko i ekonomsko prava.
Francuska, kao kolonijalna sila, suočava se sa sve većim izazovima u svojim prekomorskim teritorijama, gde su domorodačka stanovništva često nezadovoljna zbog eksploatacije prirodnih resursa, loših uslova života i nedostatka političke autonomije.
Novi Kaledonija, sa svojim delikatnim etničkim i političkim odnosima, predstavlja jedan od najvećih izazova za francusku vladu u očuvanju mira i stabilnosti na Pacifiku. Ipak, francuski zvaničnici izražavaju nadu da će pregovori i dijalog sa liderima Kanaka i francuske administracije rešiti trenutne nesuglasice i osigurati bolju budućnost za sve stanovnike ostrva.
Najnoviji događaji na Novoj Kaledoniji još jednom su podsetili na duboke političke i društvene probleme s kojima se suočavaju francuski prekomorski posedi, čime je ukazano na potrebu za dubljim političkim reformama i većom autonomijom domorodačkih zajednica.
