Studentske i građanske blokade ulica i raskrsnica u Srbiji traju već treći dan, a započete su nakon protesta održanog u Beogradu 28. juna pod sloganom „Vidimo se na Vidovdan“. Blokade su se proširile na gradove kao što su Čačak, Niš i Novi Sad, okupljajući građane koji zahtevaju oslobađanje uhapšenih tokom protesta, raspisivanje vanrednih izbora i prekid javnog skupa u Pionorskom parku.
Učesnici demonstracija koriste kontejnere za blokiranje ulica i neprekidno prelaze pešačke prelaze, a kada policija ukloni jednu blokadu, odmah prelaze na drugu raskrsnicu, čime nastavljaju pritisak na vlasti. Na pitanje o razlozima hapšenja, bivši pomoćnik načelnika UKP MUP-a Srbije, Dejan Radenković, ističe da policija postupa prema zakonu i pravilnicima, naglašavajući da je njihov zadatak da štite javni red i građane.
Radenković je takođe pomenuo da je policija imala osnov za intervenciju s obzirom na situaciju koja je nastala tokom protesta 28. juna. S jedne strane, deo okupljenih građana je zadao probleme, dok su se mnogi drugi razišli bez incidenata. On naglašava da su sve akcije policije usmerene ka očuvanju sigurnosti svih građana i zaštiti javnog reda.
Kada je reč o policijskim procedurama, Radenković objašnjava da je svaka intervencija vođena bezbednosnom procenom, nakon čega se moze doneti odluka o tome kako treba delovati. Postupci policije regulisani su pravilnicima koji nalažu da načelnik ili ovlašćeno lice upozori građane na ponašanje koje može da izazove interveniciju.
Namera je, kaže Radenković, da se uvek preduzmu mere za mirno razrešenje situacije, osim u slučaju hitnih intervencija. On ističe da je policija uvek podložna unutrašnjoj kontroli, koja je odvojena od direktne uprave i podložna nadzoru Ministarstva unutrašnjih poslova.
Jedan od ključnih aspekata Radenkovićevog izlaganja je pitanje potencijalnog prekoračenja sile tokom intervencija. On priznaje da uvek postoji mogućnost da dođe do prekoračenja, ali naglašava da policija teži izbegavanju takvih situacija. Unutrašnja kontrola igra važnu ulogu u nadzoru postupaka policije, a snimci sa protesta mogu se koristiti kao dokazni materijal za proveru pravilnosti postupanja policajaca.
Radenković je istakao da se svi snimci prikupljaju tokom dešavanja, ne samo od strane policije, već i javnosti. Ovi snimci mogu biti ključni za razumevanje i analizu situacija u kojima su se našli policajci i demonstranti. U slučaju da dođe do sumnje u proceduru, tužilac može pokrenuti istragu koja će uključivati analizu snimaka kako bi se utvrdilo šta se tačno desilo.
Što se tiče budućih koraka, važno je da vlasti postave dijalog sa građanima i uzmu u obzir njihove zahteve. Perspektiva ponovnog zaposlenja i vraćanja na puteve društvene stabilnosti, posebno u svjetlu dešavanja koja su prethodila blokadama, može pomoći u smanjenju tenzija.
Takođe, od suštinskog je značaja da se reše pitanja koja su dovela do ovakvih protesta, kako bi se sprečili budući sukobi. Društvo mora raditi na razumevanju potreba svih strana, kako bi se postiglo predstavljanje i zaštita interesa građana i institucija. Pravilna i transparentna komunikacija između vlasti i građanstva može biti ključ za iznalaženje rešenja.
Zaključno, situacija u Srbiji ukazuje na duboko ukorenjene probleme u društvu, a razgovor je prvenstveni korak ka razumevanju i mogućem rešenju konflikata. Građani traže prava i reprezentaciju koja odgovara njihovim potrebama, dok vlasti treba da osiguraju pravdu i sigurnost za sve.
