Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu zatekli su pre dve godine u stanu na Banovom brdu beživotna tela policijskog službenika D. J. (42) i njegovog devetogodišnjeg sina. Ova tragedija izazvala je veliku uznemirenost u zajednici, a mnogi su ostali šokirani pošto se takvo nešto dogodilo u njihovom komšiluku.
U stanu je pronađeno oproštajno pismo, a istraga je brzo pokazala da se radi o ubistvu i samoubistvu. Komšije su, nakon što je vest o tragediji odjeknula, izrazile svoje zaprepaštenje. Većina njih nije imala lično poznanstvo sa D. J. i njegovim sinom, a neki su napomenuli da su ih možda viđali u prolazu. Kako su rekli: „Tragedija, šta drugo da kažemo.“ Njihovo znanje o porodici bilo je ograničeno, ali uočili su da su u zgradi često dolazili novi stanari nakon što su vlasnici kuće preminuli.
Majka dečaka, koja je bila odvojena od supruga, ostavila je na vratima kuće potresnu poruku u kojoj je zamolila D. J. da joj se javi. Njena patnja postala je još očiglednija kada je izjavila: „Umesto da dete spremam za školu, ja ga spremam za sahranu. Moj sin ništa nije bio kriv i stradao je nedužan.“ Ove reči ukazuju na duboku bol koju nosi nakon gubitka sina, a mnogi iz zajednice su osetili sažaljenje prema njoj.
Prema informacijama iz okruženja, dečak je često govorio o svojim strahovima, čini se da je imao osećaj da mu otac želi oduzeti život. Kako se navodi, redovno je postavljao pitanje majci o tragičnim događajima, uključujući masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ koji se dogodio 3. maja 2023. godine. Njegova radoznalost prema tim događajima, kao i strah koji je osećao, sugerišu da je dete bilo u stalnom stresu i strahu zbog zavisnosti od svog oca.
Prijateljica majke ubijenog dečaka potvrdila je da je dečak bio duboko zainteresovan za sve što se desilo u školi nakon tragedije. Njegovo ispitivanje o detaljima kretalo se od činjenice da je želeo da sazna više o stradaloj deci. Ovi detalji suočavaju nas s pitanjem kako su deca u ovim situacijama pogođena i kako često preuzimaju tegobu stresnih događaja na sebe.
U svetlu ovakvih tragičnih događaja, postavlja se pitanje kako društvo može pružiti podršku porodicama koje se suočavaju sa mentalnim zdravljem i emocionalnim problemima. Ova tragedija nije samo gubitak za porodicu, već i alarm za zajednicu koja treba da se bavi pitanjima mentalnog zdravlja, posebno kada su u pitanju deca. D. J. je bio policijski službenik, što dodatno naglašava ironiju situacije – osoba koja je bila deo sistema čiji je cilj zaštita i sigurnost, postala je izvor tragedije za vlastitu porodicu.
Istražiteljima su se neka pitanja nametnula: Šta je dovelo do ovakvog čina? Da li je postojala pomoć koja bi mogla da spreči ovu tragediju? Postavlja se pitanje kako se može razviti bolja strategija za prepoznavanje i rešavanje problema mentalnog zdravlja među profesionalcima koji treba da pružaju sigurnost i zaštitu društvu.
Na kraju, tragedija D. J. i njegovog sina služi kao podsetnik na važnost dijaloga o mentalnom zdravlju, potrebne podrške i resursa unutar zajednice. Jer, suviše često prolazimo mimo onih koji najviše pate, ne prepoznajući njihovu patnju sve dok ne bude prekasno. Kako bi društvo moglo unaprediti svoje pristupe i rešenja, prioritet treba da bude pružanje pomoći onima kojima je najpotrebnija pre nego što dođe do neizbežnog kraja.
