Tokom druge sednice jesenjeg zasedanja Narodne skupštine, vođena je oštra polemika oko budućnosti zgrade Generalštaba. Predloženi leks specijalis od strane vlasti ima za cilj prenamenu tog područja kako bi firma povezane sa zetom američkog predsednika mogla da izgradi stambeno-poslovni objekat i hotel, kao i Memorijalni kompleks za žrtve NATO bombardovanja. Opozicija je odmah reagovala tražeći ocenu ustavnosti ovakvog predloga, ističući da je zgrada pod zaštitom države i upozoravajući da je Vlada, kako tvrde, nezakonito uklonila taj objekat sa liste kulturnih dobara.
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, koji se zalaže za obnovu Generalštaba, tvrdi da će se objekat obnoviti na sličan način kao Avalski toranj ili zgrada RTS-a. On ističe važnost izgradnje kao simbola otpora i pobede naroda, naglašavajući da ruševine ne mogu odražavati stvarni duh otpora. Prikazuje obnovu kao akt jačanja identiteta, a ne samo fizičko obnavljanje.
S druge strane, poslanik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović, iznosi ozbiljne sumnje o namerama vlasti, tvrdeći da oni žele što pre da uklone Generalštab dok traje istraga o falsifikovanim dokumentima koji su poslužili kao osnov za ukidanje zaštite nad ovim kulturnim dobrom. Lazović ističe da je od nacionalnog interesa očuvanje ovog dela nasleđa.
Osim pitanja oko Generalštaba, na dnevnom redu sednice su i izmene zakona o Jedinstvenom biračkom spisku (JBS). Predstavnici opozicije se slažu da su izmene neophodne, ali su mišljenja da neće doneti značajnije promene. Glavna zamerka je odnos snaga u formiranju komisije koja će nadgledati rad JBS-a, s naglaskom na to da većina članova dolazi iz redova vlasti, što može značiti nastavak statusa kvo.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić, obrazlažući predlog zakona, naglašava da će nova komisija biti sastavljena od stručnih osoba koje će imati punu kontrolu nad procesom, ali su kritičari, poput Pavla Grbovića iz Pokreta slobodnih građana, sumnjičavi. Grbović ukazuje da komisija neće imati izvršna ovlašćenja i biće zavisna od dobre volje institucija koje su ranije bile optužene za izbornu prevaru.
U ovom kontekstu, Grbović naglašava da nadzor bez mogućnosti sankcionisanja nepravilnosti ne može doneti prave promene u izbornom procesu. On je više puta istakao da je potrebna potpuna nezavisnost i transparentnost u radu izbornih tela kako bi se zagarantovale slobodne i poštene izbore.
Osim ovih gorućih tema, na dnevnom redu sednice su i pitanja o ukidanju viza za građane Svete Lucije, kao i za nosioce diplomatskih pasoša iz Benina. Ove tačke dodatno ukazuju na složenost trenutnog trenutka u Srbiji, gde se intenzivno raspravlja o pitanjima od nacionalnog značaja, dok istovremeno postoje sumnje i tenzije između vlasti i opozicije.
Sve u svemu, trenutna situacija oko budućnosti zgrade Generalštaba i reformi u izbornom procesu u Srbiji jasno odražava složenost političkog pejzaža. Oporba se protivi predloženim izmenama, ukazujući na manjak transparentnosti i potencijalnu zloupotrebu vlasti, dok vlast naglašava potrebu za obnovom i modernizacijom, afirmišući viziju razvoja. Uz ovo, pitanje očuvanja kulturnog nasleđa i borba za pravedne izbore ostaju među ključnim pitanjima koja će oblikovati budućnost Srbije u narednim godinama.
