Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je izjavio da planira da uveri ruskog predsednika Vladimira Putina da podrži ideju o održavanju referenduma o nezavisnosti RS. Ova tema nije nova, s obzirom na to da je slična pitanja Dodik postavljao i ranije. Međutim, kako ističe, situacija se promenila od poslednjih razgovora sa Putinom. Dodik naglašava da je ruski predsednik do sada uvek podržavao Dejtonski sporazum i territorialni integritet Bosne i Hercegovine, što predstavlja izazov za njegove trenutne namere.
U intervjuu za ruski servis BBC, Dodik je istakao da bi referendum bio legitimna prilika za narod da iskaže svoje mišljenje o važnim pitanjima. On ovu praksu vidi kao „civilizacijsko dostignuće“ koje pripada srpskom narodu. Ovaj stav ukazuje na sve jaču želju lidera RS da se okrene ka samoopredeljenju i pronalaženju načina da se osnaži pozicija Republike Srpske unutar BiH.
Dodikova inicijativa dolazi u trenutku kada su tenzije unutar Bosne i Hercegovine i dalje prisutne, a odnosi među različitim etničkim grupama postaju sve komplikovaniji. Mnogi analitičari smatraju da bi održavanje referenduma moglo dodatno uzburkati već napetu situaciju, posebno ako se uzme u obzir da se deo međunarodne zajednice protivi bilo kakvim nasrtajima na teritorijalni integritet BiH.
Dodik se nada da će uspeti da ubedi Putina da preispita svoj stav prema Dejtonskom sporazumu, koji je osnovni okvir političke strukture u BiH. Prema njegovim rečima, razgovori sa Putinom su kritični jer Rusija ima značajnu ulogu u geopolitičkim dešavanjima na Balkanu, a podrška Moskve bi mogla dodatno osnažiti Dodikove težnje za nezavisnošću.
Mnogi u RS vide referendumske inicijative kao način za ostvarivanje demokratskih prava i prava naroda na samoopredeljenje. Međutim, kako je Dodik svestan, obezbeđivanje podrške velikih sila, kao što je Rusija, predstavlja ključni faktor koji može uticati na uspeh ovih težnji. On je naglasio kako bi poduzetnost u ovom pravcu mogla doneti dugoročne promene i pomoći srpskom narodu da se izjasni o svojoj sudbini.
U međuvremenu, opozicija u Republici Srpskoj često kritikuje Dodikov pristup, smatrajući da bi zatezanje odnosa sa međunarodnom zajednicom moglo doneti više štete nego koristi. Iako je deo građana RS otvoren prema ideji referenduma, drugi su skeptični i boje se da bi to moglo izazvati nove sukobe ili političku nestabilnost.
Dodikova izjava o referendumu dolazi kao odgovor na sve učestalije zahteve unutar same Republike Srpske da se pitanje nezavisnosti postavi na dnevni red. Kako stvari stoje, Dodik planira da nastavi s promocijom ovog stava na međunarodnom nivou, istovremeno pokušavajući da obezbedi podršku ključnih igrača, pre svega iz Rusije.
Sve ovo ukazuje na sveobuhvatan pristup koji Dodik ima prema ovoj delikatnoj temi. Njegova strategija uključuje kako unutrašnju podršku, tako i internationalnu diplomaciju. U tom kontekstu, uspeh ili neuspeh ovih napora biće od suštinskog značaja za budućnost Republike Srpske, a samim tim i za budućnost Bosne i Hercegovine.
U središtu svih ovih rasprava leži pitanje kako će se demokratski legitimitet RS odraziti na ukupnu stabilnost regiona. Naravno, ostaje otvoreno pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na Dodikove poteze i koje će posledice proizaći iz eventualnog održavanja referenduma o nezavisnosti Republike Srpske.
Dodikova tendencija ka jačanju samostalnosti Republike Srpske može doneti nove tenzije ali i otvoriti vrata za dijalog o budućim odnosima unutar Bosne i Hercegovine. U svakom slučaju, politička situacija ostaje izuzetno kompleksna i neizvesna, a budućnost RS i dalje zavisi od mnogih faktora, kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih.
