Španski univerzitet Navara, uz podršku Evropskog istraživačkog saveta, započeo je jedno od najvećih kliničkih ispitivanja sa ciljem da istraži dugoročne efekte umerenog konzumiranja vina na zdravlje. Ova studija će pratiti 10.000 učesnika tokom četvorogodišnjeg perioda, pri čemu će pojedinci biti nasumično podeljeni u dve grupe. Prva grupa će svakodnevno konzumirati po čašu vina uz obroke, dok će druga grupa apstinirati i koristiti oročene zamene bez alkohola.
Studija, poznata kao UNATI, obuhvata odrasle osobe starosti između 50 i 75 godina i planira da traje do 2028. godine. Preliminarna posmatranja sugerišu da umereno pijenje crvenog vina (od pola do jedne čaše dnevno) može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno kod osoba sa visokim rizikom, potencijalno za čak 50%. Međutim, naučnici ukazuju na potrebu za rigoroznijim istraživanjem kako bi se ovakve tvrdnje potvrdile kroz konvencionalne trijažne metode.
Naučnici će se fokusirati na nekoliko ključnih zdravstvenih indikatora tokom trajanja studije. Prvo, istraživaće učestalost smrti iz svih uzroka među učesnicima. Takođe, pratiće se kardiovaskularni događaji, poput infarkta, moždanog udara i zatajenja srca, kao i incidencija invazivnih karcinoma i dijabetesa tipa 2. Drugi važni aspekti obuhvataju pratiće se depresija, demencija, ciroza jetre, ozbiljne infekcije i hospitalizacije.
Jedan od glavnih ciljeva studije je da se utvrdi da li umereno konzumiranje vina može biti „barem jednako bezbedno“ kao potpuna apstinencija, koja je trenutno standard u javnom zdravstvenom sektoru. Ovaj aspekt istraživanja signalizira značajnu promenu u pristupu razumevanju alkohola i zdravlja.
Španska studija predstavlja ozbiljnu i dugo očekivanu iniciativa u naučnoj zajednici, sa potencijalom da promeni globalne zdravstvene preporuke. Dok preporuke kao što su one Svetske zdravstvene organizacije naglašavaju da ne postoji bezbedan nivo alkohola, ova najnovija istraživanja mogu bolje osvetliti ulogu crvenog vina kao delavnika u mediteranskoj ishrani. Rezultati studije očekuju se do 2028. godine.
Cilj istraživanja nije samo proklamacija koristi, već pružanje čvrstih dokaza koji bi mogli omogućiti promenu preporuka vezanih za unos alkohola. U vezi s tim, rezultati bi mogli potvrditi ili osporiti teze o zdravstvenim benefitima umerenog konzumiranja vina, što bi bilo od ogromnog značaja za medicinsku zajednicu.
Istraživanje takođe dolazi u trenutku kada se sve više postavlja pitanje uloge alkohola u našem životu i zdravlju, posebno u kontekstu sve većeg broja ljudi koji biraju da se drže podalje od alkohola iz zdravstvenih ili drugih razloga. Sve ove promene u društvenim normama mogu uticati na način na koji se konzumiranje alkohola odvija i kako ga društvo percipira.
Eksperti se nadaju da će rezultati ovog istraživanja imati širok spektar implikacija, ne samo za pojedince, već i za javno zdravstvo u čitavom svetu. Svaki nalaz s jasnim i konkretno potvrđenim smernicama mogao bi promeniti način na koji se publici objašnjava konzumacija alkohola i njeni potencijalni efekti na zdravlje.
Za sada, dok rezultati nisu dostupni, korisnici se pozivaju na oprez. Važno je nastaviti sa naprednim istraživanjima i analizama o navikama u vezi sa konzumacijom alkohola, posebno u svetlu stalnih promena u zdravstvenim preporukama koje se temelje na najnovijim dokazima.
Ova studija može da služi kao okvir za buduća istraživanja i može otvoriti put ka novim razumevanjima o tome kako bi umereno konzumiranje moglo uticati na zdravlje. Konačno, istraživanje takođe može osvežiti diskusiju o etičkim implikacijama konzumiranja alkohola u različitim kulturama i društvenim grupama širom sveta.
