Poljska planira privremeno uvođenje graničnih kontrola sa Nemačkom, što je još jedan korak prema strožim merama na granicama u Evropi. Ova odluka je doneta nakon sednice vlade, a premijer Donald Tusk je najavio da će odgovarajuća naredba stupiti na snagu narednog ponedeljka.
U poslednje vreme, teme vezane za migraciju i kontrolu granica postale su vrlo aktuelne širom Evrope. Poljska nije jedina zemlja koja razmatra ovakve mere. Naime, Nemačka je nedavno takođe uvela strože granične kontrole, što ukazuje na sve veći pritisak unutar Evropske unije da se reše problemi vezani za izbeglice i migrante.
Nemački ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Dobrindt, koji je preuzeo svoju funkciju pre nešto više od mesec dana, naredio je sprovođenje strogih kontrola na granicama. Ove mere su motivisane potrebom da se poboljša sigurnost i stabilnost zemlje usred rastuće migracione krize.
Dobrindt je takođe najavio da će od sada tražioci azila moći biti odbijeni već na granici. Ova odluka izazvala je kontroverze, jer su organizacije za ljudska prava i pravni stručnjaci istakli da takva praksa može biti u suprotnosti sa zakonom i međunarodnim normama koje se tiču zaštite ljudskih prava.
Upravni sud u Berlinu je čak presudio da je odbijanje tražilaca azila na granici nezakonito, ali uprkos tome, nemačka vlada se i dalje pridržava ove prakse. Ovaj sudski presedan dodatno komplikuje situaciju, jer se čini da su rešenja koja nudi vlada sve više na udaru kritika.
Poljska vlada je izrazila zabrinutost zbog potencijalnog povećanja broja migranata koji bi mogli pokušati da uđu u zemlju kroz Nemačku. Mnogi analitičari smatraju da bi uvođenje graničnih kontrola moglo izazvati domino efekat u regionu, što bi dovelo do sličnih odluka drugih država članica EU.
Evropska unija se već suočava s problemima u vezi sa raspodelom tereta oko migranata. U poslednjih nekoliko godina, mnoge zemlje su se pobunile protiv pravila EU o azilu, koja predviđaju da se tražioci azila raspoređuju u članicama prema određenim kvotama. Poljska i Mađarska su među zemljama koje su najčešće izrazile protivljenje ovim kvotama i obavezama, navodeći razne razloge, uključujući i bezbednost.
Kritičari ukazuju na to da strože mere ne rešavaju osnovne probleme vezane za migraciju i da su potrebna dugoročna rešenja. Oni smatraju da bi umesto zatvaranja granica, EU trebalo da se fokusira na bolje upravljanje izbegličkim krizama i saradnju sa zemljama porekla migranata.
Poljska vlada je, s druge strane, tvrdi da je uvođenje kontrola prozvod bezbednosnih zabrinutosti. Tusk i drugi visoki zvaničnici ističu da je cilj ovih mera zaštita poljskih građana i suzbijanje ilegalnih migracija koje su, kako veruju, povezane s povećanjem kriminala i terorizma.
Kako se situacija odvija, biće zanimljivo pratiti kako će ova odluka Poljske uticati na odnose sa Nemačkom i drugim zemljama EU. Takođe, važno je posmatrati reakcije drugih članica Unije, koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
U ovom trenutku, poljski premijer Tusk se trudi da obezbedi podršku svog kabineta za ove mere, ali se suočava s rizikom od unutrašnjih nesuglasica i javnih protesta. Mnoge nevladine organizacije već su izrazile zabrinutost zbog potencijalnih kršenja ljudskih prava, a očekuje se da će ovo pitanje biti u centru pažnje u predstojećim danima.
Pitanje upravljanja migracijama i granicama ostaje jedno od najizazovnijih pitanja za evropske nacije. Kako se Poljska priprema za uvođenje graničnih kontrola, ceo kontinent pažljivo prati razvoj situacije, nadajući se da će naići na rešenja koja su i humana i efikasna.
