Kada se suočimo sa situacijom u kojoj smo ostali bez novčanika i ličnih dokumenata usled krađe, prvi savet koje dobijamo je da potražimo svoje stvari u kanticama za smeće pored puteva kojima smo prolazili. Lopovi obično zadrže samo ono što im je zapravo potrebno, dok ostatak, uključujući novčanike, bacaju. Ova neprijatna stvarnost nedavno je postala tema razgovora kada je sugrađanka otkrila zanimljivo mesto na Autokomandi, gde se čini da lopovi ostavljaju odbačene novčanike.
Prema rečima sugrađanke, krov koji se nalazi kod stepeništa koje vodi na auto-put je postao svojevrsno „groblje“ za novčanike koje su ukrale osobe koje se bave ovakvim deliktima. Ispod tog krova se nalaze i druge javne usluge, poput picerije, kao i stajališta autobusa za više linija, uključujući 17, 18, 46 i 55. Ovaj neobičan fenomen je zasnovan na spekulacijama – zašto policija i drugi papirni dokazi završe na ovom mestu ostaje misterija.
S obzirom na to da je nekolicina novčanika pronađena na ovom krovnom prostoru, sugrađanka je fotografisala pronađene predmete i pozvala ljude da pogledaju slike u nadi da možda prepoznaju neke od svojih izgubljenih stvari. Ove fotografije su postavljene online kako bi se povećala šansa da se izgubljeni predmeti vrate njihovim vlasnicima.
Nažalost, ovaj incident se ne može posmatrati kao izolovan slučaj, jer ovaj deo grada već dugo važi za kritično mesto kada je reč o krađama. Postoji čitav spisak lokacija u Beogradu gde su ovakve situacije učestale. Džepne krađe se često javljaju ispod restorana „Franš“, na auto-putu i stepenicama koje vode ka Bulevaru oslobođenja. Takođe, prometna mesta u centru grada, poput Knez Mihailove, Kalemegdana, Sremske ulice, Zelenog venca i Bulevara kralja Aleksandra, takođe su na meti džeparoša.
Uočeno je da su kritični i podzemni prolazi, na primer, onaj u blizini Hotela „Moskva“. Ove lokacije su ništa drugo do stvarna vrela za džeparoše. Nekada se smatralo da džeparoši imaju određenu uzrasnu grupu, obično između 50 i 60 godina, a metodu su nalazili pretežno u gradskom prevozu. Međutim, sada se čini da među džeparošima nema pravila, a često su najčešće žrtve žene, stariji građani ili stranci.
S obzirom na to koliko je ova situacija ozbiljna, važno je da se građani dodatno obaveste o mogućim mestima gde bi mogli biti na meti džeparoša. Preporučuje se opreznost, posebno u gužvama, gde su mogućnosti za krađu veće. Takođe, postoje i mesta koja su bila identifikovana kao posebne zone rizika, kao što su pešački prelazi koji dugo drže, poput onog kod TC Ušće ili u Kolarčevoj ulici.
U svetlu svih ovih informacija, važno je napomenuti da se prevencija i informisanje o ovakvim problemima mogu značajno smanjiti rizik od krađa. Građani bi trebalo da budu svesni okoline, da vode računa o svojim stvarima i da lakše primećuju sumnjivo ponašanje.
S obzirom na sve veći broj krađa, svakako je ključno da se ovi problemi adresiraju sa više pažnje i da se sigurnosne vlasti fokusiraju na zaštitu građana, posebno na kritičnim mestima. Ovaj slučaj sa Autokomandom može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o sigurnosti u gradu, o samoj prirodi krađa i njihove prevencije.
