Pripadnici Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije se i danas, nakon 26 godina, sećaju majora Zorana Radosavljevića, jednog od junaka koji je branio srpsko nebo tokom NATO agresije 1999. godine. Tada je, uz malobrojne i poluoperativne avione, sa kolegama pokušavao da se suprotstavi snagama saveznika.
Agresija je počela 24. marta 1999. godine, a prve žrtve su bile dva MiG-a, jedan od kojih je oboren iznad Bečeja, a drugi iznad Kosova. U tim teškim danima, gde je ispravnost aviona bila samo na papiru, od 16 MiG-ova 29, samo njih 11 je bilo u letnom stanju nakon tri dana vojnih operacija.
Trećeg dana agresije, na prvi borbeni zadatak poleteli su kapetan I klase Zoran Radosavljević i major Slobodan Perić. Oba pilota su, svesni opasnosti, poletela iznad Zrenjanina na niskoj visini da bi izbegli detekciju AWACS radarima. „Bilo nam je jasno da, ako se podignemo više, bićemo lako uočeni“, rekao je Perić. Iako je kasnije shvatio da je njegov radar bio neispravan, uspeo je ući u borbeni kontakt s neprijateljima.
Tokom napada, Perić je zapazio rakete koje su se uperile prema njima. Pokušao je izbeći napade maneuvrima, ali ga je jedna od raketa pogodila. Nasuprot tome, Radosavljević je nestao iz komunikacije, a Perić je bio prisiljen da se katapultira i spasi svoj život iznad terena koji nije poznavao.
Perić se isprva suočio sa meštanima koji su mislili da je američki pilot. Njegova spletka oko identiteta dovela je do toga da je morao da pozove broj svog prijatelja kako bi potvrdio svoj status. Nakon povratka u Srbiju, bio je upozoren na pogibiju svog kolege Radosavljevića što ga je duboko potreslo.
Sreća nije bila na strani Zorana Radosavljevića. On je oboren od strane američkih aviona F-15C, koji su se nalazili na zadatku zaštite vazdušnog prostora. Oboren je uz pomoć raketa AIM-120 AMRAAM, a njegov avion je od tada u Muzeju američkog vazduhoplovstva u Ohaju.
Slobodan Perić, nakon penzionisanja 2004. godine, otvorio je auto-perionicu, ali nikada nije zaboravio te teške trenutke u svojoj karijeri. Otvoreno je govorio o sistemskim propustima koji su doveli do teške situacije vojnog vazduhoplovstva tadašnjeg SR Jugoslavije.
Zoran Radosavljević nije imao sreće, a njegov život tragično je okončan usred rata. Nažalost, Perić se nije nikada oporavio od gubitka svoga prijatelja. „Znam da je moj Zoran poginuo“, rekao je Perić u jednom od intervjua.
Ove priče su podsetnik na teške trenutke koje su piloti preživeli tokom agresije i hrabrost junaka poput Radosavljevića koji su se suočili s nadmoćnim neprijateljem. Ironija sudbine je to što je Perić, koji je takođe izložen opasnostima, preminuo u saobraćajnoj nesreći 2010. godine blizu rodnog mesta svog kolege iz rata.
Sećanje na heroje iz tih mračnih dana ostaje neizbrisivo u kolektivnoj svesti Srbije, a Radosavljević i Perić su simboli hrabrosti i žrtve. Priča o Zoranu Radosavljeviću ostaje inspiracija za buduće generacije, ne samo u vojsci, već i u svemu što se tiče odbrane domovine.
