Regulatorna komisija za energiju (RKE) u Severnoj Makedoniji obavestila je javnost o povećanju cena goriva za jedan denar po litru, dok su cene mazuta zabeležile pad. Ova odluka stupa na snagu od 1. oktobra i izazvala je različite reakcije među potrošačima i stručnjacima iz ove oblasti.
Prema saopštenju RKE, cena benzina je povećana na 78,50 denara po litru, dok je cena dizel goriva postavljena na 73,00 denara po litru. Očekuje se da će ovo poskupljenje uticati na troškove životnih namirnica, s obzirom na to da rast cena goriva obično ima lančani efekat na prevoz i distribuciju proizvoda.
Predstavnici RKE objašnjavaju da je povećanje cena goriva rezultat globalnog porasta cena nafte i ograničene ponude na svetskom tržištu. Cene nafte su se u poslednjih mesec dana povećale zbog geopolitičkih tenzija i smanjenja proizvodnje u nekim velikim zemljama proizvođačima nafte. U isto vreme, RKE je najavila da će cena mazuta, koji se koristi u industriji i za grejanje, pasti za 0,50 denara, što će omogućiti niže troškove za preduzeća i domaćinstva koja koriste ovu vrstu goriva.
Stručnjaci smatraju da povećanje cena goriva može dovesti do inflatornih pritisaka, jer su cene proizvoda u stalnom porastu. Čelnik Udruženja potrošača, Marko Petrov, istakao je da su potrošači već suočeni sa teškom situacijom, te da bi novo poskupljenje goriva moglo još više opteretiti budžete domaćinstava. Takođe, upozorio je na mogućnost da će prevoznici i trgovci povećati svoje cene, što bi dodatno otežalo ekonomski položaj običnih građana.
Sa druge strane, predstavnici firmi koje se bave prevozom i logistikom takođe su izrazili zabrinutost zbog povećanja cena goriva. Mnogi od njih su već duže vreme u teškoj situaciji usled visokih cena energenata. Direktor jedne od velikih transportnih kompanija, Aleksandar Jovanović, napomenuo je da je poskupljenje goriva neizbežno povlačilo promene u poslovanju. „Samo možemo da se nadamo da će situacija na tržištu biti stabilizovana, kako bismo izbegli dodatne troškove koji će, na kraju, pasti na teret potrošača“, rekao je Jovanović.
U svetlu ovih promena, ekonomisti predlažu da bi vlada trebala da razmotri načine podrške potrošačima i privredi, posebno za najugroženije kategorije. Moguće je razmatrati subvencije za najugroženije ili smanjenje drugih poreza kako bi se ublažio udar na građane. „Važno je da se vlada uključi i preduzme konkretne korake kako bi se smanjili uticaji globalnih kriza na našu ekonomiju“, naglašava ekonomista Ljana Doneva.
Osim toga, javnost je zabrinuta i za ekološke aspekte. Povećanje cena fosilnih goriva može podstaći potrošače da razmotre alternativne izvore energije, poput električnih vozila ili biogoriva. Stručnjaci sugerišu da bi se vlada trebala posvetiti razvoju infrastrukture za podršku ovim alternativama, kako bi se smanjila zavisnost od nafte i poboljšala životna sredina.
U zaključku, poskupljenje goriva u Severnoj Makedoniji predstavlja izazov za potrošače, preduzetnike, ali i vladu. Kako će se situacija odvijati u narednim mesecima zavisiće od globalnih tržišnih faktora, ali i od reakcije domaćih institucija na trenutne ekonomske pritiske. U potrazi za rešenjima, sve oči uprte su u postupke Regulatorne komisije za energiju, vlade i ostale relevantne aktere koji će morati da se suoče sa rastućim troškovima života i ekonomskim izazovima koje nosi aktuelna situacija.
