Podgorica – U Crnoj Gori, pod crnogorskom zastavom, plovi skoro 500 jahti, što predstavlja značajan broj plovila koja su u vlasništvu državljana i kompanija iz više od 40 različitih zemalja. Najveći deo ovih jahti pripada vlasnicima iz Srbije, dok se na drugom mestu nalaze ruski državljani.
Prema informacijama koje je juče objavila Uprava pomorske sigurnosti i upravljanja lukama, na spisku upisanih jahti nalazi se ukupno 486 plovila. Od tog broja, najveći deo je zabeležen kao vlasništvo srpskih i ruskih državljana. Portal Dan je istakao da su od ukupnih jahti, najviše njih, čak 146, registrovane na vlasnike iz Srbije. Na drugom mestu su državljani Rusije sa 123 jahti, dok crnogorske firme i individualni vlasnici poseduju 71 jahtu.
Ovo istraživanje ukazuje na sve veće interesovanje i investicije stranih državljana u crnogorski nautički sektor. Crna Gora, sa svojom obalom koja se proteže duž Jadranskog mora, predstavlja atraktivnu destinaciju za ljubitelje jedrenja i pomorske kulture. Osim toga, blaga klima, prelepe plaže i obilje prirodnih lepota, čine Crnu Goru idealnom destinacijom za odmor na moru.
Uprava pomorske sigurnosti ističe da je kvalitetna regulativa i upravljanje lukama ključ za privlačenje stranih investicija u sektor nautike. Brojne inicijative, uključujući promociju morskog turizma i unapređenje infrastrukture marina, doprinose rastu broja jahti u ovoj regiji.
Osim jahti, i drugi segmenti nautičkog turizma beleže rast. Postoji sve veći interes za čarter usluge, što omogućava posetiteljima da uživaju u plovidbi bez potrebe za vlastitim plovilima. Čarter kompanije, često u vlasništvu domaćih ili stranih firmi, nude razne tipove plovila, uključujući jedrilice, motorne jahti i luksuzne jahte, čime dodatno obogaćuju turizam u Crnoj Gori.
Ovaj trend dovodi do razvoja dodatnih usluga i aktivnosti povezanih sa nautikom, od školovanja skipera do organizovanja raznih događaja na moru, uključujući regate i manifestacije vezane za nautički turizam. Takođe, ekonomski učinak nautike na lokalne zajednice ne može se zanemariti, s obzirom na to da se formiraju nova radna mesta i poboljšava lokalna ekonomija.
Uprava pomorske sigurnosti naglašava da je važno nastaviti sa razvojem jahting turizma, a planiraju se i dodatne mere za poboljšanje sigurnosti na moru. Rad na unapređenju infrastrukture luka, kao i jačanje inspekcija i regulativa, ključni su faktori za stvaranje poverenja kod stranih investitora.
U svetlu ovih podataka, očigledna je potreba Crne Gore da se dodatno pozicionira kao vodeća destinacija za nautiku u regionu. Sa pravilnim planiranjem i investicijama, ova mala zemlja ima potencijal da postane i centar nautičkog turizma, privlačeći sve više stranih i domaćih ljubitelja mora i jedrenja.
U zaključku, rast broja jahti pod crnogorskom zastavom predstavlja ne samo rast nautičkog turizma, već i jačanje veze između Crne Gore i stranih investitora, posebno iz Srbije i Rusije. Ova situacija može doneti dodatne mogućnosti i izazove za Crnu Goru u budućnosti, ali jedan je siguran – mora će postati još važniji deo njenog identiteta i ekonomske strategije. To će u velikoj meri zavisiti od sposobnosti da se adekvatno upravlja razvojem ovih sektora i pruži dogovoreni kvalitet usluga svim posetiocima.
