Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zakazalo je početak suđenja četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva u ponedeljak. Suđenje se vodi zbog optužbi za ratne zločine koje su počinjene tokom vojne policijske akcije „Oluja“ u avgustu 1995. godine. Ova presuda bit će donesena u odsustvu optuženih jer oni nisu dostupni pravosudnim organima Srbije.
Pripremno ročište je održano u novembru 2022. godine, a sud je imao zadatak da odluči da li će se suđenje održati u odsustvu optuženih. U tom cilju, Viši sud u Beogradu obratio se hrvatskom pravosuđu putem međunarodne pravne pomoći, ali su hrvatski pravosudni organi odbili da postupaju po zamolnici za dostavu poziva za suđenje.
Optužnica se odnosi na četiri člana hrvatskog ratnog vazduhoplovstva: Vladimira Mikaca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina. Njima se stavlja na teret krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. Prema navodima iz optužnice, pokušali su da izvedu avionske napade na civilno stanovništvo, što je rezultiralo smrću i ranjavanjem više civila srpske nacionalnosti. Napadi su, prema izveštajima, doveli do panike među civilima, koji su bežali prema Srbiji, a to je uticalo i na promenu etničkog sastava Hrvatske.
U optužnici se navodi da je Mikac, postupajući po naređenju, naredio Jeleniću da izvrši avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, u oblasti gde nije bilo oružanih sukoba. Napad je izvršen 7. avgusta 1995. godine, a rezultirao je smrću deset civila, dok je ranjeno nekoliko drugih, a jedanaest vozila u koloni je uništeno.
Radulj je takođe postupao po naređenju i izdao nalog Boroviću za napad na drugu izbegličku kolonu, koja se kretala putem Bosanski Novi-Prijedor, a napad se dogodio 8. avgusta 1995. godine. Ovaj napad je rezultirao smrću tri civila, a ranjeno je još 24 osoba, među kojima su bila i deca.
Tužilaštvo je naglasilo značaj ovih optužbi i predložilo da se suđenje održi u odsustvu optuženih, ističući da postoji sumnja da će hrvatski ili bosanskohercegovački pravosudni organi pokrenuti postupke protiv odgovornih za ove zločine. Ovakav pristup ukazuje na ozbiljnost optužbi i potrebu za pravdom za žrtve.
Ova pravna procedura dolazi u vreme kada su odnosi između Srbije i Hrvatske još uvek napeti, posebno kada je reč o pitanjima ratnih zločina iz devedesetih godina prošlog veka. Mnogi građani i organizacije s posebnim interesovanjem prate ovaj proces, nadajući se da će on doprineti boljem razumevanju i pomirenju između naroda.
Jednofazni ročišta, kao i generalno suđenje, pratiće se sa posebnom pažnjom, a javnost očekuje dodatne detalje o razvoju ovog slučaja. Očekuje se da će tokom suđenja biti izneseni dokazi, svedočanstva i druge informacije koje bi mogle rasvetliti okolnosti napada na izbegličke kolone tokom „Oluje.“
Pravo suđenje u odsutnosti ostavlja otvorena pitanja o pravdi i odgovornosti, a mnogi se pitaju kakav će uticaj ovaj slučaj imati na buduće odnose između Srbije i Hrvatske, kao i na proces pomirenja u regionu.
Tužilaštvo i dalje traži pravdu i odgovornost za ono što se dogodilo 1995. godine, u proleće kada su ratna zbivanja izazvala velike tragedije i patnje među civilima. Vreme će pokazati kako će se ova pravna bitka odvijati i kakvi će biti njeni ishod.
