Tokom ovogodišnje sezone berbe maline u valjevskom kraju, koja se uveliko približava, dnevnice berača će se kretati između 4.500 i 5.000 dinara. Ova informacija dolazi iz prvih izvora među lokalnim proizvođačima, koji ističu da je suštinski važno naglasiti i druge aspekte angažovanja berača, ne samo finansijsku nadoknadu.
Osim dnevnice koja će privući radnike, lokalni domaćini često nude i tople obroke, a ponegde čak i mogućnost noćenja. Uprkos ovim stimulacijama, malinari se suočavaju sa značajnim problemima u pronalaženju dovoljnog broja radećih ruku. Interesovanje za posao berača maline je, kažu, veoma slabo, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.
U Kolubarskom okrugu, malina se uzgaja na otprilike 1.400 hektara, pri čemu se od tog broja, oko 600 hektara nalazi u valjevskim selima. U ovoj perspektivi, postavlja se pitanje kako će lokalni proizvođači nadoknaditi manjak radne snage, ukoliko se nastavi sa stagnacijom interesa za ovaj posao.
Proizvođači malina napominju da bi u slučaju slabije berbe mogli mnogo lakše odustati od angažovanja profesionalnih berača. Umesto toga, najverovatnije ćemo svedočiti tome da će porodice same obavljati berbu, uz eventualnu asistenciju rođaka i prijatelja. Postavlja se pitanje opstanka ovog sektora, s obzirom na to da mnogi od njih prognoziraju da će zainteresovani brzo odustati kada vide obim i zahtevnost ovog posla.
S obzirom na dosadašnje iskustvo, mnogi se suočavaju s izazovima u pronalaženju radne snage koja je spremna da se suoči s naporima berbe. Tokom prethodnih godina, prozvani su mladi ljudi, koji su iskazivali interesovanje za ovu delatnost, dok su imarani sa željom da zaradi nešto novca za letovanje. Ipak, ti mladi nisu uvek spremni na fizički zahtevne poslove koji berbu malina podrazumeva.
Tokom razgovora sa lokalnim proizvođačima, jasno je da mnogo toga zavisi od povezivanja između radne snage i domaćinstava koja su uključena u malinarstvo. Od današnjih mladih ljudi se očekuje da preuzmu ulogu u očuvanju tradicije i produkciji malina, ali i da se suoče sa stvarnošću teškoća koje to nosi sa sobom.
Ipak, uprkos svim izazovima, lokalni malinari nastavljaju da veruju u potencijal ovog sektora. Glavna prednost koju maline imaju u ovom području je što su one veoma tražene na tržištu, a kvalitet sauzajednice i podneblja daje im dodatnu vrednost. No, bez adekvatne radne snage, će biti teško održati visoke standarde proizvodnje i ostvariti profit.
Spram svih ovih problema, postoji apel prema zajednici i lokalnim vlastima da pronađu rešenja kako bi ohrabrili mlade ljude da se angažuju u ovom sektoru. Edukacija, obuka i svest o vrednosti malinarstva trebali bi da budu prioriteti. U budućnosti, mladi bi mogli da postanu ključni faktor u prosperitetu ovog sektora, ukoliko se adekvatno razviju programi podrške.
Berba malina u valjevskom kraju postavlja nekoliko pitanja o budućnosti malinarstva, ali i o radnoj snazi koja je potrebna da se osigura uspešna berba. Sve to ukazuje na to da je svaka sezona jedinstvena i nosi svoje izazove, a proizvođači se bore da ne samo prežive već da i napreduju u ovoj grani poljoprivrede. Uz pravilnu podršku i strategije, malinarstvo može ostati vitalni deo lokalne ekonomije.
