Napetosti između Avganistana i Pakistana su dostigle novi vrhunac nakon što je talibanska vlast u Kabulu objavila da je tokom noćnih operacija duž sporne granice ubijeno 58 pakistanskih vojnika, dok je još 30 povređeno. Ove tenzije dodatno su pojačane zatvaranjem graničnih prelaza, uključujući ključni Torkam, što situaciju na terenu približava otvorenom sukobu.
Prema rečima portparola talibanske vlade, Zabihulaha Mudžahida, avganistanske snage su tokom „odbrambenih i osvetničkih operacija“ zauzele 25 položaja pakistanske vojske. Avganistansko ministarstvo odbrane je naglasilo da su ovi napadi bili odgovor na navodna kršenja teritorijalnog integriteta, uključujući i bombardovanja Kabula i pijace na istoku zemlje, za koje Avganistan optužuje Pakistan. Pakistanske vlasti, s druge strane, nisu preuzele odgovornost za navedene napade.
Mudžahid je na konferenciji za novinare izjavio da je situacija na zvaničnim graničnim prelazima pod kontrolom, a da su ilegalne aktivnosti uglavnom sprečene. S obzirom na to da su granični prelazi zatvoreni, to stvara dodatni pritisak na lokalno stanovništvo koje zavisi od prekogranične trgovine.
Pakistanski premijer Šehbaz Šarif je osudio avganistanske akcije i istakao da je njegova vojska dala „snažan odgovor“ i primorala protivnika na povlačenje. U međuvremenu su pakistanske snage aktivirale teško naoružanje u graničnim oblastima Tira i Hajber, dok iz obe zemlje stižu izveštaji o intenzivnoj pucnjavi i upotrebi teške artiljerije.
Pakistanske vlasti već dugo vremena optužuju Kabul za pružanje utočišta militantima iz Tehrik-i-Taliban Pakistan (TTP), grupe koja izvodi smrtonosne napade na teritoriji Pakistana. Avganistanske vlasti su oštro odbacile te tvrdnje, insistirajući na tome da ne dozvoljavaju korišćenje svoje teritorije protiv bilo koje susedne zemlje.
U svetlu rastućih tenzija, Katarsko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je „duboku zabrinutost“ zbog moguće destabilizacije regiona. Oni su pozvali obe strane na dijalog i diplomaciju kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije. Ovaj poziv dolazi u trenutku kada je potrebno brzo rešavanje krize, kako bi se sačuvala regionalna stabilnost.
Dve zemlje dele granicu dugu 2.611 kilometara, poznatu kao Durandova linija, koju Avganistan nikada nije zvanično priznao. Ta granica je postala ključna tačka višedecenijskih tenzija između ova dva naroda, koje su sada kulminirale. Sukobi duž ove granice često su se intenzivirali, a ovaj poslednji incident samo je jedan u nizu eskalacija koje ugrožavaju miran suživot oba naroda.
Uprkos nizu posredničkih napora i apelima za smanjenje napetosti, situacija ostaje napeta i neizvesna. Niko ne može predvideti kako će se sukobi razvijati dalje, ali je jasno da je potrebna hitna akcija kako bi se izbegla veća humanitarna kriza u regionu. Mnogi analitičari klaudiraju da, ukoliko se stvari ne smire, može doći do ozbiljnijeg vojnog sukoba koji bi dodatno destabilizovao već krhku situaciju u Avganistanu i Pakistanu.
Na kraju, ostaje da se vidi da li će međunarodna zajednica uspeti da interveniše i pomogne u smanjenju tenzija između Avganistana i Pakistana pre nego što situacija izmakne kontroli. Ukoliko se sukobi nastave, posledice će sigurno biti teške po civilianstvo sa obe strane granice, koje već trpi zbog dugotrajnih sukoba i nesigurnosti u regionu. Opasnost od daljnjih sukoba postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti odnosa između ove dve zemlje i mogućim rešenjima koja bi mogla da donesu trajni mir.
