Predizborna kampanja na Kosovu i Metohiji zvanično je počela za lokalne izbore zakazane za 12. oktobar. U ovom trenutku, umesto jasnih političkih poruka i konkretnih programa, dominiraju optužbe i institucionalna kriza. Vlada se nalazi u tehničkom mandatu, Skupština nije konstituisana, a odnosi sa ključnim međunarodnim partnerima, pre svega sa Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno su pogoršani.
Dušan Radaković, direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, ukazuje da je prekid strateškog dijaloga između SAD i prištinskih vlasti dogodio se u jeku predizborne kampanje, što mnogi tumače kao jasan politički signal iz Vašingtona. On smatra da je trenutak pažljivo odabran, naglašavajući da se tokom poslednjih godina nagomilalo mnoge preporuke međunarodne zajednice koje nisu usvojene, a koje bi značajno uticale na stanje na terenu.
Prema njegovim rečima, potez SAD mogao bi direktno da utiče na biračko telo Samoopredeljenja. Smatra se da bi Albin Kurti mogao pokušati da kompenzuje eventualni pad podrške novim merama koje dodatno pogađaju srpsku zajednicu. Samo nekoliko sati nakon objave o prekidu strateškog dijaloga, vlada tzv. države Kosovo je najavila novi zakon koji od 1. novembra ograničava boravak vozila sa stranim tablicama na teritoriji Kosova. Iako se Srbija u zakonu eksplicitno ne pominje, Radaković potvrđuje da će najviše biti pogođeni Srbi sa severa.
On naglašava da više od 70% ljudi na severu vozi automobile sa srpskim registarskim oznakama. Ako se zakon sprovede, mnogi će ostati bez svojih vozila jer će imati problem s registracijom novih automobila u ovom sistemu. Radaković ukazuje na ozbiljnost situacije, dok upozorava na to da se građanima praktično oduzima sloboda kretanja, što stvara pritisak na srpsku zajednicu da se iseli.
S obzirom na teškoće kroz koje prolaze, opasnosti od gubitka slobode kretanja i svakodnevnog izveštavanja policiji, Radaković naglašava da se Srbi pretvaraju u taoce sistema. Dodatni apsurd, kako ističe, je da ljudi bez dokumentacije po kosovskim zakonima, a koji imaju prebivalište u Srbiji, moraju izvoziti svoje automobile iz Kosova svaka tri meseca kako ne bi bili tretirani kao migranti.
U senci tenzija i predizbornih poruka, Skupština tzv. države Kosovo još uvek nije zvanično konstituisana. Ustavni sud osporava njen legitimitet zbog neizabranog potpredsednika iz redova srpske zajednice, što dodatno komplikuje situaciju. Radaković objašnjava da bez petog potpredsednika iz srpske zajednice, Skupština ostaje pravno i politički nelegitimna.
Zbog političke nestabilnosti, predviđa se mogućnost održavanja novih izbora, možda već u novembru. Radaković smatra da će do kraja godine biti još jednom na biralištima. To stanje opisuje kao abnormalno, ali nužno, dodajući kako Kurti verovatno neće imati dovoljnu većinu da formira vladu.
Bez povratka ozbiljnom dijalogu između Beograda i Prištine, posledice po srpsku zajednicu će biti ozbiljne. Radaković ističe kako će početkom novembra, ako se trenutne reakcije i pritisci nastave, to biti još jedan korak ka iseljavanju Srba sa Kosova. On naglašava da je reč o nemogućnosti opstanka u trenutnom sistemu, ne o želji.
U trenutku kada tzv. država Kosovo ulazi u predizbornu kampanju bez parlamenta, sa privremenom vladom i nedovoljnom podrškom ključnog međunarodnog saveznika, jasno je da su ulog i tenzije veći nego ikad pre. To posebno osećaju građani, a situacija na terenu se čini sve kompleksnijom i opasnijom za srpsku zajednicu na Kosovu.
