Cena zlata zabeležila je drastičan rast nakon odluke Sjedinjenih Američkih Država da uvedu carine na uvoz poluga od jednog kilograma. Ovo predstavlja dodatni udarac za Švajcarsku, poznatu po dominaciji u industriji plemenitih metala. Izveštaji sugerišu da će švajcarski izvoz zlata u Sjedinjene Države biti pogođen carinom od 39%, što je značajno povećanje u poređenju sa ranijim uslovima kada je određeni uvoz bio oslobođen carine.
Pismo koje objašnjava ovu odluku potpisano je 31. jula, što je izazvalo rast cena fjučersa zlata, koji su dostigli rekordni nivo od 3.534 dolara. Kristof Vild, predsednik Švajcarskog udruženja proizvođača i trgovaca plemenitim metalima, naglasio je da je ovo “još jedan udarac” za švajcarsku trgovinu zlatom, posebno u svetlu očekivanja da zlato neće biti obuhvaćeno carinama.
Švajcarska čini oko 70 procenata svetskog tržišta za pretvaranje zlata iz rudnika i drugih izvora u zlatne poluge. Ovaj plemeniti metal je jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Švajcarske prema Sjedinjenim Državama, zajedno sa farmaceutskim proizvodima. Trgovina zlatom često se odvija između Londona, Njujorka i Švajcarske, gde se zlatne poluge proizvode prema potrebama tržišta. Švajcarska godišnje uvozi oko 2.000 tona zlata, uglavnom od posredničkih banaka, a zatim ga izvozi kao sigurnu investiciju, posebno u vremenima finansijske nestabilnosti.
U poslednjih godinu dana, vrednost švajcarskog izvoza zlata u SAD iznosila je oko 61,5 milijardi dolara, što se sada suočava sa dodatnim porezom od 39 procenata. Ovaj udarac dolazi u trenutku kada su cene zlata već porasle za 25 procenata tokom godine, jer su investitori tražili sigurna utočišta zbog previranja na tržištu uzrokovanih Trampovim politikama.
Američki građani, naročito bogati, sve više se okreću fizičkom zlatu, koje može biti pohranjeno u švajcarskim trezorima. Potražnja za zlatnim polugama u SAD bila je toliko intenzivna da su neki trgovci, kao što je Kostko, morali da ograniče količinu koju kupci mogu da kupe dnevno.
Švajcarska industrija, međutim, suočava se i sa potencijalnim problemima. Odluka o carinama može uzrokovati probleme radnicima u izvoznim kompanijama, a lideri industrije već razmatraju mogućnost skraćenih radnih nedelja. Posebno bi teško mogla biti pogođena industrija satova, s obzirom na to da će luksuzni sat od 10.000 dolara sada koštati 13.900 dolara za uvoz zbog dodatnih troškova.
Švajcarska predsednica Karin Keler-Sater je nakon hitne sednice kabineta izjavila da će tražiti dodatne pregovore sa SAD oko visokih carina. Ona je ukazala na „izuzetno tešku situaciju“ za kompanije i njihove zaposlene, dok su predstavnici industrije nazvali carine „strašnim“ potezom.
I pored ovih izazova, Švajcarska planira da nastavi izgradnju ugovora o kupovini borbenih aviona F-35 i raketnog sistema Patriot od SAD. Keler-Sater je naglasila da Savezni savet ostaje pri ovom odlučujućem projektu, uvodeći dodatnu važnost u odbrani zemlje.
Sve u svemu, ova situacija zahteva pažljivo praćenje i proaktivan pristup kako bi se ublažili negativni efekti na švajcarsku privredu i njene radnike. Povećane carine i rast cena zlata stavljaju Švajcarsku u kompleksnu poziciju na globalnom tržištu plemenitih metala, zahtevaće hitne i strateške odgovore od strane vlasti i industrijskih lidera.
