Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, razlike u neto primanjima zaposlenih u različitim delatnostima u Srbiji za novembar 2023. godine su veoma velike. Na vrhu liste su programeri, čije prosečne mesečne plate iznose 300.795 dinara, dok su zaposleni u ostalim uslužnim delatnostima, prema statistikama, primili samo 52.853 dinara. Ovo predstavlja skoro šest puta veću zaradu programera u poređenju s radnicima iz pomenutih sektora.
Prosečna plata u Srbiji za novembar iznosila je 100.738 dinara, a mnoge grane privrede bile su ispod tog proseka. Zaposleni u poljoprivredi ostvarili su prosečna primanja od 80.055 dinara, dok su radnici u trgovini primili nešto više, 84.871 dinar. Sektor usluga smeštaja i ishrane imao je veoma nisku prosečnu zaradu od samo 60.699 dinara, dok su zaposleni u putničkim agencijama zarađivali 74.096 dinara. Veterinarska delatnost pružila je zaposleni prosečne plate od 69.859 dinara, dok su radnici u pripremi i posluženju hrane završili s prosekom od 55.589 dinara.
U međuvremenu, zaposleni u sektorima kao što su snabdevanje strujom i gasom uživali su u većim primanjima, sa prosekom od 118.435 dinara. Telekomtunikacione usluge obezbedile su prosečnu platu od 155.287 dinara, a radnici iz finansijskog sektora imali su još bolju situaciju sa prosečnim primanjima od 165.460 dinara. Sektor proizvodnje koksa i derivata nafte nije zaostao, pruživši svojim zaposlenima prosečna primanja od 139.343 dinara.
Izuzetno visoke zarade zabeležene su u vazdušnom saobraćaju, gde su zaposleni ostvarili prosečna primanja od 216.120 dinara, kao i u naučnom istraživanju, koje je zabeležilo prosek od 217.161 dinara. Ove cifre ukazuju na značajne razlike u primanjima koje se kreću između različitih sektora, što dodatno naglašava potrebu za većom ravnotežom i jednakostima u platama među zaposlenima.
U prerađivačkoj industriji, koja zapošljava najveći broj radnika, prosek je bio 88.317 dinara. Međutim, primanja su se razlikovala u velikoj meri unutar ovog sektora. Na dnu skale bila su primanja zaposlenih u preradi drveta, koja su iznosila 58.923 dinara, dok su zaposleni u duvanskoj industriji imali znatno veća primanja, sa prosekom od 164.123 dinara. Ovakve razlike ukazuju na specifične tržišne uslove i potrebne veštine koje su neophodne unutar različitih grana prerađivačke industrije.
U svetlu ovih podataka, jasno je da su visine plata u Srbiji veoma varijabilne i zavise od delatnosti u kojoj se zaposleni nalaze. Ove razlike postavljaju pitanja o ekonomskim strategijama i zakonodavnim merama koje bi mogle da doprinesu ravnoteži na tržištu rada. Postavlja se pitanje kako bi se mogla unaprediti situacija za sektore sa niskim primanjima i pružiti veća podrška zaposlenima u delatnostima koje se bore sa ekonomskim izazovima.
S obzirom na trenutne ekonomske okolnosti i izazove koje tržište rada donosi, veoma je važno da se obezbede bolja radna prava i jednakost u platama, kako bi se stvorilo fer poslovno okruženje koje će podsticati rast i razvoj svih sektora. Nacionalne politike i mere koje se usvajaju u budućnosti mogle bi igrati ključnu ulogu u oblikovanju stabilnijeg i pravednijeg tržišta rada, koje će imati koristi od svih zaposlenih bez obzira na sektor u kojem rade.
