Prosečna neto plata u Srbiji u martu iznosila je 96.913 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Razlike u platama su velike između različitih delatnosti, pa je prosečna plata u najplaćenijoj delatnosti informisanju i telekomunikacijama bila četiri puta veća od proseka u uslugama smeštaja i ishrane. Zaposleni u informisanju i telekomunikacijama su u proseku zarađivali 231.558 dinara, dok su zaposleni u uslugama smeštaja i ishrane dobili prosečno 57.888 dinara.
Među delatnostima sa platama ispod proseka su poljoprivreda sa 75.713 dinara, građevinarstvo sa 79.959 dinara, saobraćaj sa 80.802 dinara i prerađivačka industrija sa 84.296 dinara. U okviru prerađivačke industrije, plate su se kretale od oko 60.000 dinara u proizvodnji odevnih predmeta, do 208.895 dinara u proizvodnji duvanskih proizvoda.
Razlike u platama između različitih delatnosti su velike i sugeriraju potrebu za boljim regulisanjem plata i radnih uslova. Uprkos tome, postoji mogućnost za unapređenje plata zaposlenih u delatnostima sa nižim prosekom, kao što je poljoprivreda i građevinarstvo. Ovi podaci ukazuju na nejednakost u zaradama među radnicima i potrebu za merama koje bi omogućile pravedniju raspodelu prihoda.
Osim toga, postavlja se pitanje održivosti ovakvog sistema plata i da li postoje adekvatne mere za sprečavanje daljeg povećanja razlika u primanjima između radnika u različitim delatnostima. Povećanje plate u nekim delatnostima može dovesti do smanjenja u drugima, što bi moglo da naruši ravnotežu tržišta rada i izazove dodatne ekonomske probleme.
U svakom slučaju, ovi podaci su važni za razumevanje trenutne situacije na tržištu rada u Srbiji i ukazuju na potrebu za daljim istraživanjem i analizom sistema plata i radnih uslova. Ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, razlike u primanjima između radnika u različitim delatnostima mogu postati veće i dovesti do socijalnih tenzija i nezadovoljstva među radnicima.
U zaključku, potrebno je razmotriti mogućnosti za unapređenje sistema plata i radnih uslova u Srbiji kako bi se omogućila pravičnija raspodela prihoda i očuvala stabilnost tržišta rada. Samo kroz saradnju svih relevantnih aktera može se postići održivo rešenje koje će obezbediti bolje uslove za sve zaposlene i doprineti boljem ekonomskom razvoju zemlje.
