Prema podacima koje je objavila Poreska uprava, najveća bruto plata u Crnoj Gori za novembar 2023. godine iznosila je 74.039 evra. Ova iznos, kada se preračuna u neto, iznosi približno 54.500 evra. Zaposleni koji je primio ovu visoku zaradu angažovan je u sektoru trgovine na veliko kompjuterima i pratećom opremom, kao i softverskim rešenjima.
Pored ovog podatka, izveštaj Poreske uprave je otkrio da su četiri sledeće najveće plate isplaćene zaposlenima u sektoru hotela i sličnog smeštaja. Ova industrija je značajno prisutna u Crnoj Gori, a očigledno je da kvalitetni radnici u turizmu i ugostiteljstvu takođe mogu ostvariti znatne prihode. Druga najveća bruto plata u novembru 2023. godine iznosila je 45.286 evra, što u neto iznosu približno čini 33.500 evra.
Treća najveća bruto plata dostigla je iznos od 41.883 evra, dok su četvrta i peta najveća bruto primanja bila 40.596 evra i 36.049 evra, što u neto iznosu daje oko 26.500 evra. Ovi podaci jasno pokazuju razlike u zaradama među različitim sektorima, pri čemu IT industrija i ugostiteljstvo zauzimaju visoka mesta na listi.
U suprotnosti s ovim statistikama, prosečna plata u Crnoj Gori za novembar iznosila je 993 evra. Ova cifra sugeriše da velika razlika između prosečne i najveće plate takođe ukazuje na postojanje visokih primanja unutar specifičnih sektora, dok veći deo radne snage zarađuje znatno manje.
Osim toga, ovi podaci ukazuju na moguće ekonomske i strukturalne izazove u Crnoj Gori. S obzirom na to da se zarade u nekim sektorima znatno razlikuju, postoji rizik od ekonomskih nejednakosti koje mogu uticati na socijalnu stabilnost. U zemlji gde je prosečna plata gotovo 1000 evra, ali se pojedinci – ako radite u specijalizovanim industriama – mogu obogatiti sa iznosima koji su višestruko veći, može doći do frustracija i nezadovoljstva među radnicima sa nižim primanjima.
U razgovorima o ovim temama, analitičari često ističu važnost obrazovanja i profesionalnog usavršavanja kao načina za prevazilaženje ovih ekonomske razlike. Mlađi radnici se podstiču da ulažu u svoja znanja i veštine kako bi mogli konkurirati na tržištu rada, posebno u sektorima koji nude visoke zarade poput tehnologije i ugostiteljstva.
Dalje, značajno je napomenuti da bruto plata predstavlja ukupni iznos koji poslodavac isplaćuje radniku pre odbitaka, dok neto plata predstavlja iznos koji radnik zapravo dobija na račun nakon odbitka svih poreza i doprinosa. Ova razlika može biti značajna, te je važno da zaposlenici budu svesni svojih prava i mogućnosti.
U skladu s tim, očekuje se da vlasti u Crnoj Gori nastave da prate i unapređuju poslovno okruženje s ciljem poboljšanja zarada i pružanja stabilnijih uslova za rad. Takođe, buduće ekonomske strategije moglu bi se usmeriti na podsticanje sektora koji su ključni za rast zaposlenosti i ekonomske dinamike.
Na kraju, podaci o platama koji dolaze iz Poreske uprave ne samo da obeležavaju trenutnu ekonomsku sliku Crne Gore, već i pružaju uvid u moguće pravce razvoja tržišta rada u budućnosti. Saradnja između zakonodavaca, poslodavaca i radnika biće ključna za poboljšanje uslova i povećanje životnog standarda svih građana.
