Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je donošenje Zakona o alimentacionom fondu, inicijativu čiji je cilj da pruži finansijsku sigurnost deci čiji roditelji ne ispunjavaju obaveze izdržavanja. Ovaj zakon izaziva brojne diskusije i pitanja o načinu funkcionisanja fonda, njegovom finansiranju i broju roditelja koji zapravo ne plaćaju alimentaciju.
U emisiji Uranak na televiziji K1, advokatica Ana Selak i sudski izvršitelj Ivan Bukarac razgovarali su o tim pitanjima. Bukarac je pojasnio ulogu izvršitelja u naplati alimentacije. On je istakao da tužilac prilikom razvoda može zatražiti meru privremene alimentacije koja se donosi u hitnom postupku. Ova mera, po njegovim rečima, ima prioritet u odnosu na ostala potraživanja i u 80% slučajeva uspevaju da naplate dug. Međutim, ostatak slučajeva, gde se dug ne može naplatiti, često je povezan sa teško prodašnjim imovinama.
Na pitanje zbog čega određeni roditelji ne plaćaju alimentaciju, Bukarac je podvukao da često reč o inatu. „Kada dođe do tog inata, krećemo sa prinudnom naplatom – sa zarade, penzije, a ponekad je potrebno i prodavati imovinu“, rekao je. Navodeći primere, on je opisao situaciju kada je bio primoran da sprovede prodaju kuće kako bi naplatili svu zaostalu alimentaciju koja je bila milionska.
Ana Selak je dodala da svaki brakorazvod dovodi do tužbe za naplatu alimentacije. Objasnila je da alimentacija služi isključivo za izdržavanje deteta, a sud prilikom razvoda utvrđuje potrebe deteta i iznos koji roditelj treba da plaća. U praksi, minimalna suma koja će se utvrditi iznosi 25.330 dinara, ali se taj iznos često umanjuje na 10.000 ili 12.000 dinara, što se obično mora naplatiti prinudnim putem.
Pitanje kada deca stiču pravo na isplatu iz alimentacionog fonda zanimalo je javnost. Selak je odgovorila da to pravo deca stiču dva meseca nakon utvrđivanja izdržavanja, što može biti u trenutku podnošenja tužbe ili donošenjem privremene mere. Izvršni postupak u slučajevima alimentacije se pojačava od 2020. godine, kada su sudski izvršitelji preuzeli odgovornost za naplatu, koja je prethodno bila zadatak sudova.
Predlog zakona bi omogućio da deca iz alimentacionog fonda primaju izdržavanje do navršene 18. godine, što je izazvalo zabrinutost među pravnicima. Selak je istakla da bi ovakvo ograničenje moglo biti problematično, jer je već postojeći zakon omogućava da deca do 26. godine primaju izdržavanje dok se redovno školuju. Ona je naglasila da ovakav predlog ne bi trebao biti izuzetak i da bi trebalo razmotriti mogućnost izmene zakona.
Diskusija oko Zakona o alimentacionom fondu otvara važne teme u društvu, jer se radi o pravima dece i obavezama roditelja. Predstoji još mnogo pregovora i javnih rasprava kako bi se ovaj zakon usvojio na način koji će osigurati zaštitu interesa dece u Srbiji. Kroz različite perspektive advokata i izvršitelja, jasno je da postoje različiti izazovi sa kojima se suočavaju roditelji u procesima izdržavanja, ali i neka rešenja koja bi mogla unaprediti sistem naplate alimentacije.
Zakon o alimentacionom fondu, iako prepoznat kao nužnost, zahteva pažljivu analizu i usklađivanje različitih interesa kako bi se došlo do fer rešenja za sve strane uključene u ove složene porodične odnose. U narednim mesecima, očekuje se da će se tema nastaviti razrađivati i da će se tražiti načini kako unaprediti ovaj zakon da bi se obezbedila prava dece na izdržavanje.
