Proleće je stiglo, a sa njim i sveže sezonsko povrće. Pijace su postale šarene, pune mladog luka, rotkvica i krompira, ali kupci često primete da su cene u marketima često niže. Ovo postavlja pitanje da li su pijace u Srbiji postale luksuz ili su dublji problemi u prehrambenom sistemu uzrok gubitka interesovanja za njih.
Prema rečima profesorke Tatjane Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, uzroci poskupljenja su višestruki, a uključuju globalnu energetsku krizu kao i domaće strukturne probleme. „Prosečna marža pet najvećih hipermarketa u Srbiji iznosi 27 odsto, dok je u Evropi 22,5 odsto. Slabost domaće proizvodnje direktno utiče na cene“, objašnjava Brankov.
Iako mnogi smatraju da su marketi često jeftiniji, Brankov ističe da to nije uvek slučaj, posebno u sezoni kada su cene povrća slične. Pijace nude širi spektar kvaliteta i porekla proizvoda, pa kupci mogu birati između kvalitetnog domaćeg sira ili industrijski proizvedenih proizvoda. „Ne želimo piletinu sa 18 odsto vode. Želimo meso. Želimo da znamo šta plaćamo“, dodaje ona.
Jedan od ključnih problema je urbanizacija i promene u životnim navikama. Ljudi su sve više zaposleni, pa nemaju vremena za odlazak na pijace. Brankov naglašava da pijace moraju prilagoditi svoje radno vreme potrebama potrošača i obeležiti proizvode kako bi se potrošači osećali sigurnije.
Potoje različiti predlozi kako poboljšati situaciju, poput jasnog razdvajanja proizvođača od preprodavaca i uvođenja oznaka „garantovano domaće“, što bi moglo povratiti poverenje potrošača i podstaknuti lokalnu proizvodnju.
Brankov sugeriše da je potrebna slična strategija kao u Mađarskoj, gde se redovno objavljuju cene više od 100 proizvoda, a ograničavaju se cene osnovnih namirnica. „Mađarska takođe vraća deo PDV-a penzionerima. Potrebni su nam slični modeli“, objašnjava ona.
Pitanje transparentnosti u proizvodnji hrane je ključno. Društvo agrarnih ekonomista predlaže uvođenje ombudsmana za hranu, koji bi nadgledao poštene odnose u lancu proizvodnje i distribucije. Brankov smatra da bi veća transparentnost smanjila prostor za korupciju.
Iako je često najviše komentaričan skok cena kafe, Brankov upozorava na opasnosti rasta cena mesa, mlečnih proizvoda i svežeg voća i povrća. „Cena kafe je posledica klimatskih promena i špekulacija, ali kada nemamo dovoljno domaćeg mesa, rastu troškovi osnovne ishrane“, dodaje ona.
Unatoč izazovima, Brankov veruje da pijace ne će nestati. „Postoji grupa potrošača spremnih da plate više za kvalitet. Pijace i marketi mogu koegzistirati, posebno uz pomoć digitalnih platformi koje povezuju proizvođače i kupce“, zaključuje profesorka.
Kao što se može videti, iako pijace suočavaju brojne izazove, postoji svetlost na kraju tunela. Borba za očuvanje domaće proizvodnje i transparentnosti mogla bi doneti nove mogućnosti za potrošače i proizvođače u Srbiji. Ova situacija zahteva pažnju i prilagođavanje kako bi se osnažili lokalni tržišni junaci i povećala dostupnost kvalitetnih proizvoda na tržištu.
Za kraj, važno je napomenuti da kupci imaju ključnu ulogu u ovome; njihov izbor da podrže lokalne proizvođače može značiti razliku između opstanka pijaca i prolaska u istoriju. поступак када добра храна постане доступна свима, осигуравајући не само квалитет, већ и препознавање вредности локалне производње.
