Dolazak Tonina Picule u Srbiju nezamisliv je bez tenzija. Njega je gotovo nemoguće zamisliti da bude dočekan, osim možda od strane članova parlamentarne opozicije koji su se prema njemu dodvoravali. Njegove tvrdnje, uključujući i izjave o učešću u ratu protiv Srba, dodatno kompliciraju situaciju. Kritike na njegov račun nisu nove, jer su se pojavile i ranije, a posebno su se intenzivirale kada je na društvenim mrežama objavio fotografije u vojnim uniformama, što je izazvalo različite reakcije među građanima.
Milenko Jovanov, šef poslaničkog kluba Srpske napredne stranke, naglašava da Picula nije samo simbol kao izvestilac Evropskog parlamenta, već i potencijalni učesnik ratnih zločina. Njegov dolazak i ponašanje postavljaju ozbiljna pitanja o njegovoj ulozi i stavu prema srpskom narodu. U društvenom kontekstu, njegovo ime povezano je sa komandantom hrvatskih jedinica „Crne mambe“, što dodatno otežava njegov pristup Srbiji.
Pitanje opstanka Picule na poziciji izvestioca za Srbiju je otvoreno, ali Jovanov sumnja u njegovu sposobnost da doprinese ugledu institucije koju predstavlja. Ako se Picula ukloni, postavlja se pitanje ko bi mogao zauzeti njegovo mesto. Na sceni se pominje Bartulica kao opcija, koji bi mogao doneti sličan narativ prema Srbiji. Jovanov smatra da je glavni cilj opozicije rušenje vlasti, što se pokazalo kroz različite proteste i inicijative.
Opozicija je tokom godina pokušavala da izazove promena vlasti kroz proteste, ali Jovanov vidi da su te strategije propale. On veruje da će istinska politička promena doći kroz redovne izbore, ukoliko se donesu odluke koje su u interesu Srbije. Opožicija, iako se suočava sa kritikama zbog napuštanja dijaloga o unapređenju izbornih uslova, smatra se nesposobnom da iznese konstruktivne predloge.
Odnosi među političarima, kao i između vladajućih i opozicionih stranaka, često su obeleženi tenzijama. Jovanov ukazuje na kritike koje dolaze iz opozicije, ali smatra da su one zasnovane na nedostatku jasne političke agende. Opozicija se često upušta u teorije o biračkim spiskovima koje većinom doživljava kao neprihvatljive i neosnovane.
U međuvremenu, Srbija se suočava s nizom preporuka i zakonskih promena, posebno u oblasti medija i izbora. Jovanov veruje da će se sve preporuke sprovesti u najkraćem roku, iako se suočio sa otporom opozicije. Poslednjih meseci, situacija se dodatno zakomplikovala, a Jovanov smatra da svaki razgovor o vanrednim izborima mora biti praćen postizanjem stabilnosti unutar institucija.
Jovanov osvrće na međunarodne odnose, posebno u vezi s Briselskim sporazumom, i izražava zabrinutost zbog toga što EU nije izvršila pritisak na Prištinu da ispuni svoje obaveze. Srbija je pokazala spremnost za saradnju, dok Priština, prema njegovom mišljenju, deluje nefer i snosi odgovornost za trenutne tenzije.
U poslednje vreme, situacija u BiH dodatno komplikuje regionalne odnose. Oduzimanje mandata predsedniku Republike Srpske, Miloradu Dodiku, izazvalo je brojne komentare. Jovanov smatra da ovakvi potezi predstavljaju prekršaj prava i autonomije srpskog naroda u BiH. Upoređuje trenutne događaje s istorijskim isterivanjima, ističući da se princip jednakosti među konstitutivnim narodima mora poštovati.
U trenucima nepredvidivosti, politička klima u Srbiji i regionu ostaje napeta, sa stalnim porivima za akcijama koje bi mogle dodatno destabilizovati situaciju. Jovanov podseća da se istorija često ponavlja, i da je neophodno učiti iz prošlosti kako bi se izbegle slične greške u budućnosti. S obzirom na sve te složene okolnosti, Srbija se i dalje klima za postizanje mira i stabilnosti, iako se okolnosti stalno menjaju.
