Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, izneo je kritiku na račun premijera privremenih prištinskih institucija, Aljbina Kurtija, ističući da nabavka oružanih sistema, poput turskih dronova, nije usmerena ka obezbeđivanju demokratije ili poboljšanju bezbednosti, već ima za cilj zastrašivanje i pretnju. Petković je ovu tvrdnju izneo usled komentara predsednice privremenih institucija, Vjose Osmani, koja je pohvalila tursku isporuku dronova kao korak ka „odbrani mira“.
Petković je smatrao da su postupci prištinskih vlasti u skladu sa kontinuitetom politike agresije koju vode separatisti na Kosovu i Metohiji. Tokom rasprave, Petković se oslonio na platforme kao što je X, naglašavajući da je izjava Osmani samo objašnjenje za neki veći strateški cilj, a ne pravi motiv za vojno osnaživanje.
Mnogi analitičari su saglasni da ovakvi potezi, posebno isporuka turskih dronova „Skydagger“, a za koju su rekle da je stiglo „hiljade“, pokazuju rastuću tenziju u regionu. U tom kontekstu, stručnjaci su upozorili na moguće provokacije koje bi mogle uslediti kao odgovor na ovakve vojne poteze. Ozbiljna zabrinutost je izražena zbog kršenja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, koja predviđa da KFOR bude jedina oružana sila na Kosovu.
Osmani je reagovala na kritiku iz Beograda, optužujući predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, za „bestidne napade“ na Tursku, koja je članica NATO-a i pomaže tzv. Kosovu u očuvanju mira. Međutim, Vučić se nije složio s tim tvrdnjama i ukazao na povredu međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, zbog čega je osudio novo naoružavanje prištinskih vlasti.
Za Vučića je jasno da turska politika ne teži stabilnosti na Balkanu, već ima aspiracije koje podsećaju na obnovu Otomanske imperije. On je istakao da Srbija, iako mala zemlja, razume poruke koje dolaze iz Turske i brine se zbog rastuće militarizacije susedstva. Prema njegovim rečima, ovakvi koraci dodatno komplikuju već složenu situaciju u regionu.
Turska je ranije već isporučila dronove TB2 „Bajraktar“, što samo dodatno povećava vojni kapacitet Prištine. U skladu sa Rezolucijom 1244, KFOR je trebalo da obezbedi mir na Kosovu, ali od 2009. godine, kosovske vlasti su formirale svoje bezbednosne snage, koje su se 2018. godine pretvorile u vojsku bez odluke srpskih predstavnika.
Nabavka oružanih sistema od strane Kosova, posebno uz pomoć Turske, može se posmatrati kao izazov za regionalnu ravnotežu snaga. Povećana militarizacija stvara dodatnu tenziju i otežava mogućnosti za dijalog i mirno rešavanje sporova na Balkanu. U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a reakcije iz Beograda i Prištine će verovatno zavisiti od daljih koraka koje preduzmu i međunarodnih pritisaka.
U zaključku, pitanje oružanih snaga na Kosovu ostaje izuzetno složeno. I pored insistiranja na miru i bezbednosti, realnost je da vojna akumulacija može biti put ka novim sukobima. S obzirom na istorijska opterećenja i trenutne geopolitičke težnje, region se suočava s izazovima koji zahtevaju ozbiljne i promišljene odgovore. Svi akteri, uključujući međunarodne organizacije, u ovom trenutku imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti i mira na Balkanu.
